Hepatitisi su upalne bolesti jetre uzrokovane različitim spoljnim agensima (virusima, alkoholom, lekovima, toksinima) ili imunim i metaboličkim procesima (autoimuni hepatitisi, steatohepatitisi, hepatitisi kod Wilsonove bolesti i hemohromatoze, ishemijski hepatitisi kod poremećaja cirkulacije u jetri).
Virusni hepatitisi predstavljaju globalni svetski zdravstveni problem jer od njih umire blizu million ljudi u svetu godišnje. Virusni hepatitisi se označavaju po slovima abecede A, B, C , D, E.
Virusni hepatitis A i E se prenose feko-oralnim putem (zagađenom vodom i hranom ili direktnim kontaktom) i imaju samo akutnu formu. Gotovo uvek se završavaju bez posledica.
Virusni hepatitisi B i C se prenose prodorom kroz kožu i sluzokožu (intravenska upotreba narkotika, nesterilnilni medicinski ili kozmetički instrumenti, seksualni odnos, prenos sa majke na dete prilikom porođaja). Pored akutne forme, hepatitis B i C mogu biti hronični, što predstavlja veliki klinički problem. Hroničnim se smatraju oni oblici hepatitisa kod kojih se virus održava najmanje 6 meseci u organizmu. Hepatitis B u oko 7% slučajeva prelazi u hroničnu formu u odrasloj dobi, a ukoliko se infekcija prenese sa majke na dete prilikom porođaja, infekcija je uvek hronična.
Hronična infekcija hepatitisom B tokom više godina ili decenija može dovesti do ciroze ili karcinoma jetre.
Hepatitis D se nikada ne javlja sam, već je uvek udružen sa hepatitisom B.
Hepatitis C, kada dospe u organizam, u oko 80% pacijenata ostaje u organizmu i uzrokuje hronični hepatitis, koji kod trećine pacijenata tokom vremena dovodi do ciroze ili karcinoma jetre.
Postoji 6 vrsta (genotipova) hepatitisa C i od genotipa zavisi način lečenja.
Hepatitis B se može prevenirati vakcinom koja je bezbedna i efikasna, dok za hepatitis C ne postoji vakcina. U hroničnoj fazi organizam se nekada može sam izboriti sa virusom hepatitisa B, dok se hepatitis C nikada ne može eliminisati bez antivirusne terapije.
Simptomi akutnog hepatitisa su najčešće žutica, povišena temperatura, mučnina i povraćanje, tupi bolovi ispod desnog rebarnog luka, tamnija boja mokraće, svetlija stolica.
S druge strane, česti su oblici gde nema žutice, a mogući su ospa i bolovi u zglobovima kod akutnog hepatitis B. Hronični hepatitisi mogu proticati i bez ikakvih simptoma ili samo uz malakslaost i osećaj nelagodnosti ispod desnog rebarnog luka.
SIMPTOMI
Akutni hepatitis
Hronični hepatitis
DIJAGNOSTIKA
Akuti hepatitis
Hronični hepatitis
TERAPIJA
Koji lekari su vam potrebni