Meningitis (upala moždanih ovojnica)
Meningitisi predstavljaju upalu mekih moždanica ili meninga, koje obavijaju moždano tkivo i kičmenu moždinu. Upale meninga mogu biti uzrokovane bakterijama, virusima, gljivicama, toksinima i različitim fizičkim i hemijskim agensima.
Najbrojnije su virusne upale mekih moždanih ovojnica, ali su bakterijske upale najopasnije jer su praćene sa najvećom smrtnošću i mogućim trajnim posledicama oštećenja mozga.
Kao reakcija na upalu uvek se javlja povećana sekrecija cerebrospinalne tečnosti (likvora) i povećava se intrakranijalni pritisak. Povećani intrakranijalni pritisak manifestuje se grupom simptoma koji se označavaju kao meningealni sindrom. Likvor je bistra tečnost koja se nalazi u moždanim komorama i u subarahnoidalnom prostoru i može se reći da mozak i kičmena moždina plivaju u njemu. Likvor se kreće u zatvorenom sistemu. Normalno se kod čoveka nalazi 130-150 ml likvora.
Najčešći uzročnici virusnih meningitisa su iz grupe enterovirusa (eho i koksaki), a praktično svi virusi mogu izazvati meningitis (virus zapadnog Nila, herpes virusi, virusi osipnih groznica, zaušaka i dr). Virusni meninigitisi su najšešći leti.
Najčešći uzročnici bakterijskih meningitisa su: meningokok, pneumokok, piogeni streptokok, zlatni stafilokok, hemofilus influence, ešerihija koli, klebsijela pneumonije, listerija monocitogenes, bacil tuberkuloze i dr.
Bakterije na moždane ovojnice dospevaju putem krvi i limfe sa pluća, kože, sinusa, srednjeg uha...
Razlikovanje virusnih i bakterijskih meningitisa je izuzetno važno jer pravovremena specifična antibiotska terapija kod bakterijskih meningitisa spasava život bolesnika. Za njihovo razlikovanje presudna je lumbalna punkcija.
Najčešći simptomi meningitisa su povišena temperatura, glavobolja, povraćanje, preosetljivost na svetlost (fotofobija), a ukoliko je zahvaćen i mozak, i poremećaji svesti i neurološki ispadi.
SIMPTOMI
- Povišena temperatura
- Glavobolja
- Povraćanje
- Fotofobija (preosetljivost na svetlost)
- Poremećaji svesti (dezorijentisanost, konfuznost, zbunjenost, zaboravnost, gubitak pamćenja, smetnje u govoru, gubitak svesti...)
- Neurološki ispadi u slučaju zahvatanja i mozga (nekontrolisani pokreti, slabost nogu, grčevi...)
DIJAGNOSTIKA
- Prgled infektologa
- Lumbalna punkcija sa analizom likvora (izgled, broj i vrsta elemenata, biohemijska i mikrobiološka analiza)
- Laboratorijske analize krvi (krvna slika, SE, CRP, hemokultura i druge mikrobiološke pretrage)
- Skener (CT) mozga
- Magnetna rezonanca (NMR) mozga
TERAPIJA
- Bakterijski meningitis: antibiotici, i to u zavisnosti od pretpostavljenog ili izolovanog uzročnika infekcije (penicilini, cefalosporini 3.i 4. generacije, meropenem, vankomicin, ampicilin, tuberkulostatici i dr.) *Virusni meningitis: nema specifične terapije sem za herpes viruse, kada se intravenski primenjuje lek aciklovir, pogotovo ako je pored moždanica zahvaćen i mozak.
- Za obe vrste meningitisa izuzetno je važna simptomatska terapija u smislu tretiranja otoka mozga i moždanica (kortikosteroidi i manitol), bolova i generalizovanih grčeva tela.
Koji lekari su vam potrebni
- Infektolog
- ORL specijalista (ukoliko pojavi meningitisa prethodi bol u uhu)