Bronhijalna astma podrazumeva hroničnu upalu (inflamaciju) disajnih puteva koja dovodi do suženja disajnih puteva i tegoba u vidu sviranja u grudima (vizinga), otežanog disanja, osećaja nedostatka vazduha, kašlja, iskašljavanja itd.
Nekada je simptome bronhijalne astme teško razlikovati od simptoma hronične opstruktivne bolesti pluća, kod koje, za razliku od astme, postoji stalno suženje disajnih puteva.
Stalna upala disajnih puteva dovodi do povećane osetljivosti (hiperreaktivnosti) disajnih puteva na različite stimuluse, kao što su fizička aktivnost, pušenje, alergijske supstance (alergeni) ili infekcije. Bronhijalna astma se može javiti u detinjstvu, kada je najčešće alergijskog porekla (alergijska astma), ali se može javiti u odraslom dobu, kada se uglavnom javlja kod mladih žena, često je udružena sa gojaznošču i nije alergijskog porekla (intrinsic astma).
Bronhijalna astma je jedan od najčešćih uzroka odsustvovanja sa posla u svetu, a broj obolelih u našoj zemlji i svetu raste. Savetuje se da osobe obolele od astme uvek sa sobom nose pumpicu pošto se napad astme ponekad može desiti iznenada na javnom mestu.
Cilj lečenja astme je adekvatna kontrola simptoma, smanjenje rizika od ponavljanja faza pogoršanja (egzacerbacije), održavanje normalne plućne funkcije, održavanje normalne funkcionalnosti i kvaliteta života, sprečavanje ozbiljnih neželjenih dejstava dugotrajne terapije.
SIMPTOMI
FAKTORI RIZIKA
DIJAGNOSTIKA
LEČENJE
Koji lekari su vam potrebni