Karcinom pluća

• Centar za bolesti pluća
• Dečja pulmologija i alergologija
• Onkologija
• Pulmologija i alergologija

• Aleksandra Perić-Popadić
• Jovan Stoiljković
• Maja Stojanović
• Mirjana Bogić
• Nevena Savić
• Sanja Šarac
• Sanvila Rašković
• Vesna Bošnjak Petrović
• Vesna Ivanović Đorđević
• Vukoica Karličić
• Branislava Milenković
• Nevena Sečen

Karcinom (rak) pluća je zloćudni tumor koji najčešće nastaje usled promena ćelija sluznice bronha (glavni disajni put), pa ga još nazivamo i karcinom bronha. Ne može se preneti sa čoveкa na čoveкa, zato što nije zarazna bolest. Rak pluća jedna je od najčešćih malignih bolesti u svetu i u Srbiji i ujedno je najčešći uzrok smrti od raka kod oba pola. U Srbiji od ovog tipa raka, prema najnovijim podacima IZJZ „Dr Milan Jovanović-Batut”, svake godine oboli 6.000 ljudi, a umre oko 4.600 ljudi.

Jedan od najvećih problema u lečenju raka pluća (raka bronha) je to što se najčešće otkriva u kasnom, uznapredovalom stadijumu bolesti, kada su mogućnosti lečenja ograničene, a prognoza bolesti je loša. To je tako zato što se rak pluća često otkrije slučajno, na rutinskom rendgenskom (RTG) snimku pluća ili skeneru (CT) pregledu grudnog koša, a simptoma često uopšte nema. Simptomi poput upornog kašlja, promena karaktera hroničnog kašlja, iskašljavanja sukrvičavog ili krvavog ispljuvka, bola u grudima pri kašljanju ili dubokom disanju, otežanog disanja, upale pluća koja ne prolazi posle terapije ili upale pluća koje se ponavljaju na istom mestu, gubitka apetita i telesne težine javljaju kada je bolest već uznapredovala.

Prema tipu ćelija, rak pluća (karcinom bronha) deli se na sitnoćelijski karcinom pluća (mikrocelularni, SCLC) i nesitnoćelijski karcinom (nemikrocelularni, NSCLC).

Nesitnoćelijski karcinom pluća čini približno 80 odsto svih slučajeva raka pluća. U tu grupu ubrajamo adenokarcinom, planocelularni karcinom i krupnoćelijski karcinom pluća. Preostalih 20 odsto slučajeva čini sitnoćelijski karcinom pluća. Veoma je važno odrediti o kom tipu karcinoma pluća se radi, jer se nesitnoćelijski i sitnoćelijski karcinom pluća leče na različiti način.

UZROCI I FAKTORI RIZIKA

Pušenje: u najvećem broju slučajeva glavni i najpoznatiji faktor rizika u nastajanju raka pluća je pušenje. Rizik od raka pluća raste sa brojem popušenih cigareta i dužinom pušačkog staža, naročito ako čovek počne da puši kao mlad.

Životna sredina (aerozagađenje): takođe ima značajnu ulogu u nastanku raka pluća, što je povezano sa stalnom tendencijom porasta organskih i neorganskih materija u atmosferi.

Neka zanimanja nose povećan rizik za nastajanje malignih oboljenja u plućima (karcinoma pluća).

Genetska predispozicija (nasledna sklonost)

SIMPTOMI

• Uporan kašalj ili promena karaktera hroničnog kašlja
• Iskašljavanje sukrvičavog ili krvavog ispljuvka
• Bol u grudima pri kašljanju ili dubokom disanju
• Otežano disanje
• Upala pluća koja ne prolazi posle terapije ili upale pluća koje se ponavljaju na istom mestu
• Gubitak apetita i telesne težine

DIJAGNOSTIKA

• Laboratorijske analize krvi
• Tumor markeri (CYFRA)
• Citološki pregled sputuma
• Rendgen (Rtg) pluća
• Bronhoskopija
• VATS biopsija pluća
• Iglena biopsija pluća
• Skener (CT) grudnog koša
• Magnetna rezonanca (MR) kostiju, mozga, medijastinuma
• Spirometrija

LEČENJE

• Operacija
• Hemioterapija
• Biološka terapija (monoklonska antitela)
• Zračenje (radioterapija)

Koji lekari vam trebaju

• Pulmolog
• Onkolog
• Grudni hirurg
• Radioterapeut