Panični napad predstavlja iznenadan, jak strah koji obuzima bilo gde i u bilo koje vreme, a da pri tom nije izazvan realnom opasnošću. Strah je preplavljujuć, parališuć i izaziva snažne psihofizičke simptome, koji nisu posledica fizičkih oboljenja. Simptomi su ubrzano lupanje srca, preznojavanje, drhtavica, ubrzano, kratko i otežano disanje, osećaj gušenja, bol u grudima, mučnina i bol u predelu želuca, vrtoglavica, hladni trnci ili pak talase vrućine, peckanje ili ukočenost u telu, osećaj gubitka kontrole, osećaj da gubite razum, osećaj nerealnosi i nepripadanja, osećaj da umirete...
U slučaju da se takav iracionalan strah javi najmanje dva puta, a vi konstatno brinete i izbegavate situacije u kojima vam se napad panike dogodio, može se posumnjati da patite od anksioznosti (anksiozni poremećaji).
Od paničnog poremećaja pati oko 3 odsto odraslih, a žene češće obolevaju.
Napad obično prestane nakon 5-10 minuta, ali ponekad može trajati satima. Panični napad može da daje simptome kakve i srčani udar (infarkt srca) ili šlog, pa se u ovakvim slučajevima pacijenti često obraćaju službama hitne medicinske pomoći.
Nelečeni panični napad ponekad može rezultirati nastankom poremećaja koji se odražava kao strah od otvorenog prostora ili agorafobija.
SIMPTOMI
MOGUĆI FAKTORI RIZIKA
DIJAGNOSTIKA
LEČENJE