office@acibadembelmedic.rs
   
+381 60 309 1000
+381 11 309 1000
24/7
Dežurna ustanova
Koste Jovanovića 87

Srčana slabost (srčana insuficijencija)

Do srčane insuficijencije, ili slabosti srca, dolazi usred poremećaja srčane funkcije, pa srčani mišić više nije u stanju da adekvatno pumpa krv kroz organizam. Određenja stanja poput koronarne bolesti ili visokog pritiska, postepeno slabe srce, pa ono više nije u stanju i zadovolji potrebe organizma za kiseonikom. Srčana slabost je ozbiljno stanje koje u većini slučajeva zahteva doživotno lečenje. 

Simptomi 

Najčešći simptomi srčane slabosti su:

  • Nedostatak vazduha i otežano disanje
  • Umor i slabost 
  • Pospanost
  • Oticanje nogu, članaka ili stopala
  • Oticanje trbuha
  • Brz i nepravilan rad srca 
  • Uporni kašalj, ponekad praćen krvnim ispljuvkom 
  • Povećana potreba za mokrenjem, pogotovo noću 
  • Nedostatak apetita i mučnine 
  • Teškoće sa koncentracijom 
  • Bol u grudima.


Uzrok nastanka srčane slabosti

Srčana slabost njačešće nastaje nakon što druga stanja (puput koronarne bolesti, visokog krvnog pritiska) oštete ili oslabe srce. Međutim, srčana slabost se može javiti i kao posledica previse ukočenog srca (ukočene komore srca nisu u stanju da potpuno ispumpaju krv između otkucaja). Ejekciona frakcija izbacivanja krvi se koristi pri klasifikaciji srčane slabosti. Kod zdravog srca ejekciona frakcija zdravog srca iznosi 50% ili više, što znaci da se više od polovine krvi koja ispunjava srčanu komoru izbaci sa svakim otkucajem srca. Kod srčane slabosti ovaj procenat je znatno manji. 

Srčana slabost može obuhvatiti samo deo srca (levu ili desnu komoru) ili celo srce. Njačešce zastoj srca počinje insufiencijom leve komore. 


Dijagnostika

Da bi se uspostavila dijagnoza srčane slabosti neophodno je da se urade sledeće dijagnostičke procedure:

Bitno je obratiti pažnju na rezultate analiza krvi, a posebno na nivoe natrijuma (Na), kalijuma (K), proteina albumina, kreatinina, enzima jetre i hormona štitaste žlezde.


Tipovi srčane slabosti 

  • Slabost leve strane srca, praćena nakupljanjem tečnosti, nedostatkom vazduha i kratkim dahom.
  • Slabost desne strane srca, praćenja oticanjem trbuha, nogu i zglobova usled nakupljanja tečnosti. 
  • Sistolna salbost srca, praćena nemogućnošću kontrakcije leve komore. 
  • Dijastolna slabost srca, koja se takođe naziva i srčana insuficijencija sa sačuvanom frakcijom inbacivanja krvi, usled koje leva srčana komora ne može da se potpuno opusti i ponovo napuni. 

Bolesti koje mogu prouzrokovati srčanu slabost uključuju:

  • Koronarnu bolest arterija ili infarkt miokarda
  • Povišeni krvni pritisak (hipertenziju) 
  • Bolest srčanih zalisaka 
  • Oštećenje srčanog mišića 
  • Miokarditis 
  • Urođene srčane mane 
  • Srčane  aritmije. 


Faktori rizika 

Srčana insuficijencija može biti izazvana jednim ili kombinacijom više faktora. Najčešći faktori rizika na nastanak srčane slabosti su:

  • Povišeni krvni pritisak 
  • Koronarne bolesti srca 
  • Infarkt miokarda 
  • Dijabetes 
  • Upotreba određenih lekova, poput lekova sa kontrolu dijabetesa, lečenje artimija,      karcinoma, visokog pritiska, neuroloških stanja, infekcija itd. 
  • Problemi sa spavanjem (Sleep apnea) – osobe koje pate od sleep apnee ne dobijaju      dovoljno kiseonika tokom noći što dovodi do povećanog rizika za nastanak      srčane slabosti. 
  • Virusi 
  • Alkoholizam 
  • Pušenje 
  • Gojaznost 
  • Aritmija 


Komplikacije 

Ukoliko imate srčanu slabost, vaše stanje zavisit od uzroka i vašeg zdravlja kako i starosti. Komplikacije nastale usled srčane slabosti uključuju:

  • Oštećenje bubrega – srčana insuficijencija može smanjiti dotok krvi u bubrege koju, ukoliko se ne leči, može trajno da ošteti bubrege. 
  • Problemi srčanog ritma (srčane aritmije)
  • Oštećnja jetre – Srčana slabost može dovesti do nakupljanja tečnosti koja vrši preveliki pritisak na vašu jetru, što otežava pravilno funkcionisanje jetre. 


Kako se leči?

Kod nekih ljudi, srčana insuficijencija se može poboljšati pravilnom upotrebom lekova. Međutim, postoje i osobe kod kojih je, zbog ozbiljnosti srčene slabosti, neophodna transplatacija srca ili ugradnja ventrikularnih uređaja.


Prevencija?

Ključ sprečavanja srčane slabosti je smanjenje faktora rizika. Kontrolom ili eliminacijom faktora rizika koji izazivaju srčane bolesti (na primer visok krvni pritisak, preterana gojaznost…) uz upotrebu lekova ili promenom načina života (zdrava ishrana, fizička aktivnost..) možete da se smanji rizik za nastanak srčane slabosti. 


Koji su Vam doktori potrebni?

  • Kardiolog
  • Radiolog
  • Interventni kardiolog
  • Kardiohirurg