office@acibadembelmedic.rs
   
+381 60 309 1000
+381 11 309 1000
24/7
Dežurna ustanova
Koste Jovanovića 87

Tromboza

Duboka venska tromboza

Šta je duboka venska tromboza i koji su simptomi?

Do duboke venske tromboze (DVT) dolazi kada se u jednoj ili više dubokih vena (najčešće u nozi) stvori krvni ugrušak (tromb). Najčešće zahvata vene potkolenica, ali se javlja i u butnim i ilijačnim venama. Simptomi su:

  • otok noge
  • bol u nozi (obično kao grčevi u u predelu lista)
  • crvena koža u predelu noge
  • osećaj topline u nozi zahvaćenoj trombozom.

Duboka venska tromboza može da se pojavi, a da nema nikakvih simptoma.

Nastanak duboke venske tromboze i opasne komplikacije

Uzrok nastanka duboke venske tromboze (DVT) može da bude neka bolest koja utiče na zgrušavanje krvi (koagulaciju). Krvni ugrušak (tromb) u nozi može da nastane i ako se dugo niste kretali posle neke operacije ili povrede, ako ste dugo sedeli tokom putovanja ili ste morali duže vreme da ležite u krevetu zbog neke bolesti.

Duboka venska tromboza može da dovede do embolije pluća (PE), koja nastaje ako se krvni ugrušci u nozi/nogama otkače i krvotokom dođu do pluća i tu se zaglave onemogućavajući protok krvi. Do embolije pluća može da dođe, a da nema nikakvih znakova duboke venske tromboze. Kada istovremeno dođe do embolije pluća i duboke venske tromboze govorimo o venskoj tromboemboliji.

Faktori rizika duboke venske tromboze

Faktori rizika za nastanak duboke venske tromboze su:

  • Životno doba. Ako ste stariji od 60 godina, pod većim ste rizikom od nastanka tromboze, iako do nje može da dođe u svakom životnom dobu.
  • Dugo sedenje. Ako ste dugo sedite tokom putovanja, nema grčenja mišića nogu, pa je cirkulacija otežana.
  • Povreda ili operacija. Rizik od nastanka krvnih ugrušaka je povećan usled povreda ili operacija  i produženog ležanja. 
  • Trudnoća. Tokom tudnoće je povećan pritisak na vene u predelu karlice i nogu. Posebno su velikom riziku izložene trudnice kod kojih postoji nasledna predispozicija za poremećaj zgrušavanja krvi. 
  • Kontraceptivne pilule ili hormonska nadoknada. Kontraceptivne pilule i substituciona hormonska terapija koje uzimaju žene u menopauzi povećavaju rizik od nastanka krvnih ugrušaka.
  • Gojaznost. Kod gojaznih osoba je povećan pritisak na vene u karlici i nogama.
  • Pušenje. Pušenje negativno utiče na cirkulaciju i podstiče stvaranje krvnih ugrušaka, pa se na taj način povećava rizik od nastanka duboke venske tromboze. 
  • Rak. Neke vrste karcinoma podstiču stvaranje nekih supstanci u krvi koje izazivaju stvaranje krvnih ugrušaka. Neke vrste terapije protiv karcinoma takođe povećavaju rizik od nastanka krvnih ugrušaka.
  • Zapaljenske bolesti creva. Bolesti creva, kao što su Kronova bolest i ulcerozni kolitis, povećavaju rizik od nastanka duboke venske troboze.
  • Pozitivna lična ili porodična anamneza na DVT ili PE. Ako neki član Vaše porodice boluje od duboke venske tromboze ili embolije pluća (ili obe), i Vi ste pod povećanim rizikom.
  • Genetika. Neki ljudi naslede genetske faktore rizika ili poremećaje, zbog koga se krv lakše zgrušava. Genetsko nasleđe ne mora da dovede do tromboze, osim ako se udruži sa još nekim faktorom rizika.
  • Nepoznati faktori rizika. Ponekad, do stvaranje krvnih ugrušaka može da dođe bez očiglednih faktora rizika. To se naziva neizazvana venska tromboelmbolija.
  • COVID 19. Poremećaj zgrušavanja krvi, odnosno tromboza, a posebno venska tromboza je jedna od najopasnijih komplikacija koje se javljaju kod obolelih od COVID-a 19.

Komplikacije duboke venske tromboze

Komplikacije duboke venske tromboze mogu biti:

  • Embolija pluća (PE). Embolija pluća je komplikacija duboke venske tromboze koja može da ugrozi život pacijenta. Do nje dolazi kada krvni ugrušci (trombovi) začepe krvne sudove pluća, a koji su tu dospeli krvotokom, najčešće iz nogu. Neophodno je da odmah potražite pomoć lekara ukoliko imate simptome: iznenadno otežano disanje, bol u grudima kada udišete i izdišete vazduh, ubrzano disanje, ubrzan puls, nesvesticu ili ste pali u nesvest i iskašljavanje krvi.
  • Postflembitički (posttrombotski) sindrom. Oštećenje vena usled tromboze smanjuje protok krvi u ti zonama, pa dolazi do otoka i bola u nogama, koža postaje bleda i na njoj se pojavljuju čirevi. 
  • Komplikacije izazvane lekovima. Komplikacije mogu da budu posledica uzimanja antikoagulanata (lekova za razređivanje krvi) koji se koriste kao terapija duboke venske tromboze. Unutrašnje krvarenje (hemoragija) je zabrinjavajuće neželjeno dejstvo antikoagulanata. 

Postavljanje dijagnoze

Da bi se postavila dijagnoza duboke venske tromboze, neophodno je da se obratite lekaru. On će obaviti klinički pregled tako što će proveriti da li imate otoke na nogama, osećate bol na dodir i da li je koža promenila boju. Takođe će uzeti neophodne podatke iz istorije bolesti.

Potom je neophodno da se odredi nivo D dimera u krvi.

D dimer je vrsta proteina koje proizvode krvni ugrušci. Kod skoro svih težih slučajeva duboke venske tromboze D dimer je povišen. Ako je nivo D dimera normalan, onda se  duboka venska tromboza može isključiti.

Kolor Dopler krvnih sudova nogu je sledeća dijagnostička metoda.

Skenerska pulmoangiografija je dijagnostička metoda koja se radi pomoću kontrastnog sredstva koje se ubrizga u venu i skenera.  

Snimanje magnetnom rezonancom se primenjuje kada se sumnja na vensku trombozu u predelu trbuha (abdomena).

Lečenje duboke venske tromboze

Tri osnovna cilja lečenja venske tromboze su:

  • Da se spreči uvećavanje trombova
  • Da se spreči da se trombovi otkače i dospeju do pluća
  • Da se smanji rizik od nastanka nove duboke venske tromboze.

Načini lečenja su:

  • Lekovima za razređivanje krvi. DVT se najčešće leči antikoagulantima, odnosno lekovima za razređivanje krvi. 

Lekovi za razređivanje krvi, kao što su heparin i niskomolekularni heparini, mogu da se daju intravenski ili injekcijom podkožno. 

Nakon nekoliko dana primanja ovakve terapije, pacijent se obično prebacuje na lekove u obliku tableta. To su najčešće Farin, Sintrom, i direktni, novi antikoagulansi (Xarelto, Aeliquis, Pradaxa...). Ovi lekovi se najčešće uzimaju najmanje tri meseca. Neophodno je da se uzimaju tačno prema upustvu lekara, da ne bi došlo do veoma opasnihneželjenih dejstava. Ako uzimate  antikosgulanse Farin (warfarin) ili Sitrom, neophodno je da se redovno meri INR (protrombinsko vreme).

  • Tromboliticima. Ovi lekovi se primenjuju kod težih slučajeva duboke venske tromboze ili embolije pluća, ili ako drugi lekovi ne deluju. 

Trombolitici se obično daju intravenski i koriste se samo kod teških oblika tromboze jer mogu da izazovu opasno obilno krvarenje.

  • Filterima. Ako nije moguće da pacijent prima antikoagulante, onda se se može ugraditi filter u jednu veliku venu u trbušnoj duplji koja se zove vena cava. Ovaj filter sprečava da se tromb otkači, dospe u pluća i izazove emboliju pluća.
  • Kompresionim čarapama. Ove specijalne dokolenice sprečavaju da se krv zadržava u venskim zaliscima i tu zgrušava. Kompresione čarape sprečavaju da se prave otoci na nogama koji su znak duboke venske tromboze. Neophodno je da se ove čarape nose najmanje dva sata u toku dana.

Lekari koji su Vam potrebni

  • Internista-hematolog
  • Vaskularni hirurg