Elektrofiziologija

ŠTA JE ELEKTROFIZIOLOGIJA SRCA?

Elektrofiziologija srca je deo kardiologije koji se bavi dijagnostikom i lečenjem poremećaja srčanog ritma kao i procenom rizika od iznenadne srčane smrti. 

KO TREBA DA DOĐE NA PREGLED KARDIOLOGA- ARITMOLOGA I ELEKTROFIZIOLOGA?

Svi koji imaju:

• tahikardiju (ubrzani srčani rad; puls preko 100 otkucaja u minuti)
• bradikardiju (usporeni srčani rad, puls ispod 60 otkucaja u minuti u budnom stanju)
• nepravilni srčani rad („preskakanje“ srca ili ekstrasistole)
• kratkotrajne gubitke svesti ( sinkope) posle kojih nema nikakvih neuroloških posledica

KO MOŽE IMATI POREMEĆAJ SRČANOG RITMA?

• Svi koji imaju bolesno srce: posle infarkta srca, pacijenti koji imaju srčanu slabost (insuficijenciju), oboljenja srčanih zalistaka, koronarnu bolest
• Lljudi koji imaju strukturno zdravo srce ali imaju poremećaj ritma

Nekada aritmija može biti i prvi znak strukturne bolesti srca ( koronarne bolesti, miokardiopatije i s.l) pa se ispitivanjem ( ultrazvukom srca, EKG-om, 24-satnim Holterom EKG-a, koronarografijom)  uspostavi pravi dijagnoza.

KAKO SE UTVRĐUJE VRSTA I UZROK ARITMIJE?

Kardiolog-artimolog i elektrofiziolog započinje ispitivanje neinvazivnom dijagnostikom:

• Snimanje EKG-a u miru na kardiološkom pregledu
• 24 – satnim snimanjem EKG-a ( „Holter EKG-a“)
• Ultrazvukom srca
• Testom  fizičkog opterećenja srca

Zavisno od utvrđene vrste i uzroka aritmije, kardiolog može savetovati elektrofiziološku dijagnostiku.

ŠTA JE ELEKTROFIZIOLOŠKA DIJAGNOSTIKA?

To je invazivna dijagnostička procedura koja se izvodi u angio sali kada se  pomoću specijalnih katetera, uvedenih putem krvnih sudova u srčane šupljine, snimaju električni signali iz samog srca, mere vremena sprovođenja srčanog električnog impulsa, detektuje fokus aritmije,  ispituje rizik od indukcije tahikardije...

KO IZVODI ELEKTROFIZIOLOŠKU DIJAGNOSTIKU U BOLNICI ACIBADEM BEL MEDIC?

Tim predvodi Dr sci.med. dr Dejan Vukajlović – aritmolog, akreditovani interventni kardiolog - elektrofiziolog Evropske asocijacije za poremećaje srčanog ritma,   sa internacionalnim iskustvom.

DA LI JE ZA SNIMANJE POTREBNA POSEBNA OPREMA?

Snimanje se obavlja u sali za kateterizaciju srca ( angio sali) bolnice Acibadem Bel Medic - Azurion 7 - najmodernijoj u Srbiji a uz posebnu opremu za dijagnostiku i lečenje aritmija kao što je Carto 3D maping sistem. Ovaj sistem  omogućava naprednu  vizualizacija srca i olakšava elektrofiziologu da dijagnostikuje I leči poremećaje ritma.

KAKO SE LEČE ARITMIJE?

• Lekovima
• Implantacijom pejsmejkera
• Implantacijom defibrilatora
• Kateterskom ablacijom

Izbor zavisi od vrste aritmije, simptoma i rizika koje aritmija ima po zdravlje i život.

ŠTA JE KATETERSKA ABLACIJA?

Kateterska ablacija predstavlja metodu lečenja poremećaja ritma. 

Ona podrazumeva eliminaciju - uništenje dela tkiva srčanog mičića koje je fokus (izvorište) aritmije i to primenom najčešće radiofrekventne struje (odatle i naziv radiofrekventna ablacija). 

KADA SE IZVODI KATETRESKA ABLACIJA?

Kateterska ablacija se primenjuje onda kada  za to postoji indikacija. 

Kod različitih aritmija, u različitim oboljenjima srca i kod svakog čoveka pojedinačno, kardiolog - elektrofiziolog procenjuje sa jedne strane korist koju pacijent od intervencije može da ima, odnosno  šansu da se aritmija trajno eliminiše i pacijent  izleči i sa druge strane, rizike kojima pacijenta  intervencijom izlaže.

Po pravilu, kateterska ablacija se radi kod bolesnika koji imaju naglašene tegobe uzrokovane aritmijom, koji se teško mogu ublažiti lekovima – antiaritmicima i kada postoje dobri izgledi za uspeh intervencije.

KAKO SE IZVODI KATETERSKA ABLACIJA?

U sali za kateterizaciju dok pacijent leži na stolu se uvode posebno dizajnirani kateteri kroz krvne sudove u preponi sve do srčanih šupljina, pod kontrolom rendgena. 

Na osnovu električnih signala snimljenih na unutrašnjoj strani srca, se precizno određuje priroda aritmije i mesto ( fokus) na kojem nastaje. Potom se zagrevanjem tkiva radiofrekventnom strujom uništava fokus aritmije ( aritmogeno tkivo). 

Prednost radiofrekventne struje je da se količina aplicirane energije može precizno dozirati, tako da se postigne destrukcija samo ograničene, male količine tkiva, što generalno nema posledica za dalji rad srca.

Osim radiofrekventne struje, koriste se u poslednjih desetak godina i drugi oblici energije, najviše krioenergija, putem posebnih kriobalon-katetera.

DA LI JE POTREBNA ANESTEZIJA TOKOM ELEKTROFIZIOLOŠKE DIJAGNOSTIKE I KATETERSKE ABLACIJE?

Intervencija se po pravilu radi u intravenskoj analgosedaciji ( pacijent spava i ne oseća neprijatnost niti bol).

KOJE SU PREDNOSTI KATETERSKE ABLACIJE?

Trajno uklanjanje izvora aritmije 

Osnovna prednost primene kateterske ablacije u poređenju sa drugim metodama lečenja je da postoji mogućnost trajnog uklanjanja izvora aritmije, odnosno, faktičkog izlečenja. 

Ovo se posebno odnosi na pojedine aritmije, kao što su: supraventrikularna tahikardija, AV-nodalna reentri tahikardija i AV-reentri tahikardija u sklopu WPW sindroma, fokalna atrijalna tahikardija, tipični atrijalni flater, idiopatske ventrikularne tahikardije, ventrikularna ekstrasistolna aritmija iz izlaznog trakta i u određenim slučajevima atrijalna fibrilacija i ventrikularna tahikardija.

Nakon uspešne kateterske ablacije u ovim stanjima najčešće nije više potrebno uzimanje lekova antiaritmika, a samim tim se izbegavaju neželjena dejstva ovih lekova, povezana sa njihovim dugotrajnim uzimanjem.

KOLIKO TRAJE ELEKTROFIZIOLOŠKA DIJAGNOSTIKA I KATETERSKA ABLACIJA?

Prosečno trajanje je 2 sata ali može biti od 1 do 6 sati.

DA LI PACIJENT OSTAJE U BOLNICI?

Prosečno jedan dan ali može istog dana biti otpušten a nekada ostati i dva dana. , a nakon nekoliko dana može da se vrati uobičajenim životnim aktivnostima.

KOJE SE ELEKTROFIZIOLOŠKE PROCEDURE MOGU URADITI U BOLNICE ACIBADEM BEL MEDIC I KOLIKO KOŠTAJU?

Dodatno se naplaćuje bolnički dan ukoliko pacijent ostaje u bolnici.

KAKVA JE USPEŠNOST KATETERSKE ABLACIJE?

Katetarska ablacija nema 100% uspešnost i recidiv ( ponovna pojava) aritmije je mogućna bez obzira na korišćenje najsavremenije opreme, kvalitet potrošnog materijala i znanje i iskustvo kardiologa - elektrofiziologa.

U slučaju ablacije AV čvora i ablacije kod Wolf-Parkinson-White (WPW) sindroma - uspešnost ove tehnike iznosi >95%, a recidiv je <5%. Time se misli na nestanak epizoda aritmije bez uzimanja lekova.

Blizina atrio - ventrikularnog čvora žarištu izvora aritmije može dovesti do totalnog AV bloka kao komplikacije procedure. Ove komplikacije su vrlo retka pojava [<1%] i svakako zahteva ugradnju elektrostimulatora srca (pace makera).

U slučaju paroksizmalne supraventrikularne tahikardije - uspešnost radiofrekventne ablacije iznosi 90%, a recidiv je <10%.

U slučaju kateterske ablacije atrijalnog flatera  - uspešnost ove tehnike iznosi 90%, a recidiv je <10%.

U slučaju ventrikularne ( komorske) aritmije - uspešnost radiofrekventne ablacije  varira između 50 i 90%, a recidiv je između 10 i 50%.