Operativna (interventna) histeroskopija

Šta je operativna (interventna) histeroskopija?

Operativna (interventna) histeroskopija je ginekološki operativni zahvat koji se obavlja kada je ultrazvučnim pregledom ili dijagnostičkom histeroskopijom otkrivena neka patološka promena, ili da bi se otkrio uzrok produženih krvarenja, krvarenja između ciklusa, kao i krvarenja kod žena u postmenopauzi. Često se instovremeno rade i dijagnostička i operativna histeroskopija kako bi se izbegla dodatna operacija. Tokom ovog zahvata se kroz histeroskop (dugačku, usku cevčicu sa kamerom i lampicom) koji se uvede kroz vaginu i grlić materice provlače instrumenti kojima se radi operacija.

Indikacije/Zašto se radi operativna (interventna) histeroskopija?

Najčešći razlozi zbog kojih se radi operativna histeroskopija su:

• krvarenja koja su duža i obilnija nego kod redovnih mesečnih ciklusa ili između menstruacija
• u slučaju krvarenja kod žena u postmenopauzi
• ispitivanje infertiliteta
• Polipi, fibroidi, fibromi i miomi (dobroćudne promene unutar materice)
• Ashermanov sindrom tj. stanje kada nastaje ožiljno tkivo u vidu sinehija i priraslica u materici. Najčešće nastaje nakon ponavljanih kiretaža, carskog reza ili operacije mioma materice. Ašermanov sindrom sprečava normalan rast sluzokože materice (endometrijuma) zbog čega može da dovede do promena kod menstrualnih krvarenja i neplodnosti.
• Septum materice (urođena mana koja predstavlja pregrađenu matericu, što može da oteža začeće).

Kako se izvodi operativna (interventna) histeroskopija?

Operativna histeroskopija se najčešće zakazuje za prvu nedelju nakon menstrualnog ciklusa jer se tada najbolje vidi unutrašnjost materice.

Zahvat je radi u lokalnoj anesteziji kada se anestetik nanosi na grlić materice. Međutim, ako se radi uklanjanje polipa, mioma, fibroma i sličnih izraslina, neophodna je opšta anestezija.

U zavisnosti od toga šta se radi, histeroskopija može da traje od 5 minuta do sat vremena.

Tokom histeroskopije pacijentkinja leži na ginekološkom stolu. Spekulumom se raširi ulaz u vaginu, pa se jodom dezinfikuje vagina i grlić materice. Zatim se histeroskopom ulazi u matericu. Histeroskop je dugačka, tanka cevčica koja na vrhu ima kameru i lampicu za osvetljenje. Sterilni fiziološki rastvor se pažljivo upumpava u matericu kroz histeroskop da bi se materica raširila i uklonili krv i sluz. Potom se uključi svetlo, pa kamera šalje slike na monitor na kome doktor može jasno da vidi unutrašnjost materice ali i uoči sve patološke promene i izrasline koje mogu tu da se nađu. 

Kada je neophodno da se uklone promene kao što su polipi i miomi, posebni hiruški instrumenti se provuku kroz histeroskop kako bi se uklonilo patološko tkivo.

U nekim slučajevima je neophodno da se uradi biopsija endometrijuma tj. da se uzme isečak tkiva sluznice materice koji se potom šalje na histopatološku analizu.

Potencijalni rizici operativne (interventne) histeroskopije

Kao i kod bilo koje hiruške intervencije i kod operativne histeroskopije može da dođe do komplikacija među kojima su:

• Problemi zbog anestezije
• Infekcija
• Cepanje ili oštećenje grlića materice ili zida materice
• Problemi sa prekomernom količinom tečnosti koja je      korišćena tokom intervencije
• Oštećenje okolnih organa kao što su: bešika, creva      ili jajnici
• Zapaljenska bolest male karlice.

Ako se jave visoka temperatura, jak bol u predelu stomaka ili jako krvarenje, obavezno se odmah javite lekaru.

Priprema za operativnu (interventnu) histeroskopiju

Preoperativne histeroskopije neophodno je:

• da se pacijentkinja podvrgne kliničkom ginekološkom pregledu i ultrazvučnom ginekološkom pregledu
• mikrobiološki pregled vaginalnog sekreta i cervikalni bris
• da se urade analize krvi i mokraće
• rentgenski snimak pluća (ako se radi u opštoj anesteziji).

Ako se operativna histeroskopija izvodi u opštoj anesteziji, 8 sati pre nje ne bi trebalo ništa da jedete, pijete ili pušite.

Nekoliko dana pre operacije bi tebalo da prestanete da uzimate lekove kao što su Aspirin, Plavix, Brufen ili Brilique. Ukoliko uzimate lekove protiv zgrušavanja krvi (Farin, Sintrom, Sinkum, Pradaxa, Xarelto, Eliquis) neophodno je da kosultujete lekara koliko dana pre operacije morate da prestanete da ih uzimate.   

Lekove koje redovno uzimate možete da uzmete uz gutljaj vode.

Skinite sa sebe sav nakit i lak sa noktiju.

Oporavak posle operativne (interventne) histeroskopije

Ako je operativna histeroskopija izvedena u opštoj anesteziji, neophodno je da ostanete u bolnici još nekoliko časova. Kada stignete kući, trebalo bi da se odmarate. 

Ukoliko osetite bol i grčeve koji liče na menstrualne, uzmite neki lek protiv bolova. Ovakvi bolovi bi trebalo da prestanu u narednih nekoliko dana.

Ako se jave kapljice krvi ili krvarenje, koristite uloške umesto tampona da bi se sprečio rizik od nastanka infekcije grlića materice i materice. Ovakvo krvarenje prestaje u narednih nedelju dana.

Ovo su uobičajene propratne pojave nakon operativne histeroskopije koji ne zahtevaju intervenciju lekara ukoliko bolovi i kravrenje nisu izuzetno jaki.

Većina žena se oseća dovoljno dobro dan posle operacije, pa tada može da se vrati svojim uobičajenim životnim aktivnostima. 

Pacijentkinja bi trebalo da izbegava seksualne odnose nedelju dana ili dok ne prestane krvarenje da bi se smanjio rizik od nastanka infekcije.