Potporni aparat zuba, takozvani parodoncijum, čine tkiva koja daju potporu zubima, držeći ih u kosti i omogućavajući njihovu nesmetanu funkciju. Tkiva koja ulaze u sastav parodoncijuma su gingiva (desni), periodontalni ligament, kost i cement zuba. Da bi se potporni aparat održao zdravim neophodna je korektna higijena sa ciljem da se izbegne nagomilavanje plaka, bezbojne naslage bogate bakterijama. Produženo prisustvo ovih naslaga uzrokuje upale desni, koji se manifestuju crvenilom gingive, otokom i krvarenjem, najčešće u toku pranja zuba ili provlačenja interdentalnog konca.
Ove meke naslage se rutnskim pranjem zuba uklanjaju četkicom i interdentalnim koncem.
Ukoliko se naslage ostave, bakterijski plak može dobiti čvršću strukturu i pretvoriti se u kamenac. Najčešće se zubni kamenac stvara u regionu gornjih molara, sa njihove spoljne strane i donjih prednjih zuba, sa njihove unutrašnje strane. Prisustvo ovakvih čvrstih naslaga je veoma loše po potporni aparat zuba. Upala desni uzrokovana kamencem dovodi do gubitka kosti oko zuba, uzrokujući njegovu mobilnost i, na kraju gubitak zuba. Pored toga, bakterije i sama hronična infekcija, uzorkuju promene u stabilnosti gingive. Gingiva nema više odbrambenu moć, a bakterije imaju mogućnost da putem krvotoka dodju do vitaknih organa našeg tela (srce, bubrezi).
Ukoliko se formira kamenac, on može da se ukloni u stomatološkoj ordinaciji. Radi se o rutinskom tretmanu gde se ultrazvukom uklanjanjaju čvrste, a posebnim četkicama i meke naslage. Korektna higijena i periodično profesionalno uklanjanje naslaga su jako važni za zdravlje potpornog aparata gingive.
Ukoliko se pacijent ne obrati na vreme, zbog prisustva kamenca i bakterija, se formiraju paradontalni džepovi. Radi se o koštanim defektima oko korena zuba, koji se uvećavaju ukoliko se ne leče, pa tako pacijent gubi zube. Da bi se pomenuti džepovi mogli očistiti i iskeritirati, neretko se pristupa hirurškoj intervenciji. U lokalnoj anesteziji se, veoma malim rezom koji ne ostavlja ožiljak, napravi pristup džepu, i specijalnim instrumentima očiste koštani defekti od čvrstih i mekih naslaga.
Nekada korektivne operacije na gingivi, poslednjih 20 godina se sve više koriste u estetske svrhe. Pacijenti koji nisu zadovoljni svojim osmehom, zbog “pokazivanja” gingive usled visokog osmeha, mogu se zbrinuti minimalno invazivnim operacijama, bez ožiljka. Takozvani “kratki zubi” mogu se korigovati kombinacijom operacije na gingivi i keramičkim fasetama. Zubi na kojima se gingiva povukla mogu se zbrinuti korišćenjem sopstvenog gingivalnog tkiva skinutog sa nepca. Ukoliko je iz nekog razloga nemoguće uzeti gingivu sa nepca, može se koristiti zamenik gingive. Na sličan način se i deformiteti u viličnoj kosti mogu rešiti rekonstruktivnim zahvatima, kratkim rezovima, bez ožiljka.
Cilj ovakvih estetskih operacija je da se promene koje postoje zbrinu, pa tako, uz minimalnu traumu i bez ožiljka, vrati izgubljeno tkivo, a samim tim prirodan osmeh i samopouzdanje.