Depresija: Prepoznavanje rizika i značaj prevencije

Depresija se ubraja u najranije opisane bolesti u medicini. Reč "depresija" potiče od latinske reči "deprimere," što znači pritisnuti, utisnuti ili udubiti. Depresija je vrlo učestala bolest, koju je vrlo važno znati prepoznati i suočiti se s njom. Karakteristika ove bolesti je da se osoba oseća tužno i beznadežno kroz neko duže vreme, gubitak osećaja zadovoljstva, gubitak snage i energije, javljanje osećaja neodređenog straha (anksioznosti). Tu je i gubitak volje za životom, osećaj krivice, razmišljanja o samoubistvu i pokušaji. Uz to, nastupa promena mišljenja, sna i apetita. Depresija se najčešće prvi put javlja u tinejdžerskom dobu i u dvadesetim i tridesetim godinama. Depresija se češće dijagnostikuje kod žena nego kod muškaraca, ali to može biti i zato što žene češće traže pomoć.

Uzroci i okidači

Uzroci depresije su brojni i vezani su za genetske predispozicije, biohemijske i endokrine poremećaje, situacione faktore (gubici, zlostavljanja), gde traumatsko iskustvo može biti uzrok za pojavu depresivne reakcije. Svi ovi faktori zajedno doprinose poremećaju ravnoteže neurotransmitera u mozgu, pre svega serotonina i noradrenalina, što rezultira pojavom depresije. Depresija se manifestuje na različite načine kod osoba različitog uzrasta, pola i temperamenta.

Depresija kod dece i tinejdžera

Kod mlađe dece simptomi depresije mogu uključivati tugu, razdražljivost, preteranu vezanost za roditelje, ispoljavanje brige, odbijanje pohađanja škole ili neuhranjenost. Kod tinejdžera simptomi mogu uključivati tugu, razdražljivost, uverenje da su negativni i bezvredni, bes, loš uspeh u školi ili neredovno pohađanje, osećaj neshvaćenosti i preteranu osetljivost, korišćenje droge ili alkohola, prejedanje ili previše spavanja, samopovređivanje, gubitak interesovanja za normalne aktivnosti kao i izbegavanje druženja sa okolinom i vršnjacima.

Depresija u starosti

Simptomi mogu biti drugačiji ili manje očigledni, uključujući teškoće sa pamćenjem i promene ličnosti, telesni bol i neprijatnost, umor, gubitak apetita, problemi sa spavanjem, gubitak interesa za seks, izbegavanje druženja i različitih aktivnosti, i razmišljanje o samoubistvu. Prema snazi i broju simptoma, depresija varira od blage depresije (koja se smatra emocionalnim poremećajem) pa sve do depresije sa psihotičnim simptomima (halucinacije, sumanute ideje itd), koja se smatra duševnom bolešću i zahteva bolničko lečenje.

Klinička depresija se opisuje kao poremećaj sa fizičkim i mentalnim karakteristikama koje mogu da poremete sposobnost pojedinca da funkcioniše u društvu i radnom okruženju. Najčešći tip depresije jeste klinička depresija, koja je unipolarni poremećaj i koju karakteriše dugotrajno depresivno stanje, povlačenje u sebe, potištenost, nesanica, pesimističnost, beznađe i intelektualna usporenost. Drugi tip depresije jeste bipolarna depresija, koju karakterišu ciklične promene raspoloženja: veliki usponi (manija) i padovi (depresija). Poremećaj raspoloženja se usko graniči sa poremećajem ličnosti koju, dalje, karakteriše veoma izraženo depresivno raspoloženje. U nekih depresivnih bolesnika javlja se depresija koja odudara od klasične slike depresivnog bolesnika, pa tada govorimo o "maskiranim ili skrivenim depresijama." Depresivno raspoloženje je maskirano, odnosno ispoljava se telesnim i vegetativnim simptomima bolesti. Osobe sa maskiranom depresijom često se žale na mnoge somatske tegobe kao što su bolovi u stomaku, pospanost, aritmija, glavobolje (migrene), bolovi u vratu, ramenima, leđima ili grudima, kao i često trnjenje nogu ili ruku, itd. Kada se hronična emocionalna neravnoteža ustali, javljaju se teže organske bolesti, kao što su bolesti srca, karcinom, multipla skleroza i druge degenerativne bolesti. Prođe i par godina dok ovi pacijenti ne stignu do psihijatra. Čak i ako ih upute psihijatru, pacijenti odbijaju psihijatrijsku pomoć

Kako se depresija dijagnostikuje?

Depresiju ne može da se utvrdi laboratorijskim testovima. Da biste utvrdili da li ste depresivni i koliko ste depresivni, lekar specijalista psihijatar/neuropsihijatar će vam postavljati pitanja o vašim osećanjima, kada je depresija počela, koliko dugo je trajala, koliko je teška, da li ste je imali pre. Da li ste koristili alkohol ili droge, da li ste ikada razmišljali o smrti i samoubistvu, da li je neko u porodici imao depresiju? Procenjuje se vaše psihičko stanje da se utvrdi način na koji razgovarate, kako razmišljate, da li imate oslabljeno pamćenje i koncentraciju, jer se to često javlja kod onih koji pate od depresije.

Kada potražiti pomoć?

Ako se osoba duže od dve nedelje oseća tužno, bezvoljno, nemoćno i ima jedan ili više simptoma navedenih u ovom tekstu, savetuje se da što pre potraži stručnu pomoć. Depresija se uspešno leči pomoću lekova i psihoterapije, pojedinačno ili u kombinaciji. Ako vi ili vama bliska osoba iznosite pretnje ili želje da naškodite sebi na bilo koji način ili sebi oduzmete život, potrebno je hitno i bez odlaganja javiti se u dežurnu psihijatrijsku službu.

Lečenje

Depresija se može tretirati lekovima, psihoterapijom ili kombinacijom oba metoda. Za blaže do umerene forme depresije, psihoterapija može biti dobar izbor. Za ozbiljnije forme depresije, kombinacija lekova i psihoterapije je najčešće najefikasniji metod za lečenje težih formi depresije. Ako se kombinovani tretman primeni najmanje dve godine, postoji velika verovatnoća da se depresija neće ponovo javiti. Postoji veliki broj lekova koji se koriste za lečenje depresije. Ovi lekovi se zovu antidepresivi. Oni deluju na hemijske supstance u mozgu nazvane neurotransmiteri, posebno serotonin i noradrenalin, dok drugi deluju na neurotransmiter po imenu dopamin. Naučnici su otkrili da ove supstance utiču na raspoloženje. Poboljšanje se može primetiti već u prvoj nedelji uzimanja lekova, ali pun efekat se postiže za 8-12 nedelja. Mogu se pojaviti neželjeni efekti, ali se oni ublažavaju nakon nekoliko nedelja.

Ukoliko je pojedinac svestan svoje depresije, poslednja stvar koju treba da uradi je da uzima antidepresive na svoju ruku. Postoji nekoliko razloga za to. Osnovni razlog je činjenica da su antidepresivi široka grupa lekova i da ne svaki lek odgovara svakom čoveku. Antidepresivi nisu bezopasni; oni ostavljaju posledice poput usporenosti, glavobolje i, ako se koriste duže vreme, mogu stvoriti zavisnost. Antidepresivi su korisni samo ako ih lekar prepiše. Depresija se ne može adekvatno tretirati dok se ne shvate razlozi za njeno javljanje. 

Fizička aktivnost može poboljšati raspoloženje i pomoći u prevenciji depresije. Redovno vežbanje može imati pozitivan uticaj na mentalno zdravlje. U krajnjem slučaju, prevencija i brza reakcija na simptome depresije mogu spasiti život. Važno je podizati svest o depresiji kako bismo zajedno radili na stvaranju bezbednijeg i zdravijeg društva za sve.

Dr Vesna Lalić - neuropsihijatar