HPV imunizacija | Acibadem Bel Medic

20.09.2024.

Za naš novi blog, piše Dr sc. med. Marija Kostić - Vučićević, pedijatar

Šta je Humani papiloma virus (HPV)?

To je velika grupa virusa, od preko 200 tipova, koji inficiraju bazalne epitelne ćelije kože i sluzokože. Većina tipova HPV ne predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje ljudi, jer uzrokuju bezazlene infekcije kože i sluzokože usta i ždrela (npr. bradavice), od kojih neke spontano prolaze posle izvesnog vremena. Međutim, istraživanja su pokazala da oko 40 tipova izazivaju infekcije genitalnih organa kod žena i muškaraca, a čije posledice mogu biti fatalne (WHO Wkly Epidemiol Rec. 2022;97:654-72, CDC website (https://www.cdc..gov/hpv).

Humani papiloma virus

Kako se možemo zaraziti HPV-om?

Ova grupa virusa se najčešće prenosi seksualnim kontaktom, pa se baš zbog toga HPV infekcija smatra najčešćom seksualno prenosivom bolešću današnjice (Roman RB, Aragones A. Epidemiology and incidence of HPV-related cancers of the head and neck. J Surg Oncol. 2021 November; 124(6): 920–922). Iako osoba nema simptome i znake infekcije, može biti prenosilac i zaraziti partnera, kome se bolest može ispoljiti nakon nekoliko godina od inicijalnog kontakta.
Ostali putevi prenosa su direktnim kontaktom koža na kožu, putem kontaminiranih predmeta (seksualna pomagala), kao i vertikalna transmisija sa zaražene majke na novorođenče prilikom porođaja. Tada dete oboljeva od rekurentne respiratorne papilomatoze-RRP, bolesti koja se karakteriše prisustvom bradavica po čitavoj sluzokoži respiratornog trakta (H.R. Fortes et al. Recurrent respiratory papillomatosis: A state-of-the-art review. Respir Med. 2017 May:126:116-121).

Koliko je česta infekcija HPV-om?

Istraživanja su pokazala da je 80% seksualno aktivnih osoba u nekom trenutku svog života zaraženo bar jednim tipom HPV-a, a od toga polovina u uzrastu od 15 do 24 godine (WHO Wkly Epidemiol Rec. 2022;97:654-72). Na globalnom nivou je preko 630 miliona ljudi zaraženo HP virusom, a podjednako su zastupljena oba pola (Roman RB, Aragones A. Epidemiology and incidence of HPV-related cancers of the head and neck. J Surg Oncol. 2021 November; 124(6): 920–922). Na osnovu ovih podataka jasno je da je infekcija HPV-om vrlo česta, a svake godine se registruje 14 miliona novozaraženih osoba.

Koje bolesti izaziva HPV?

Većina oboljenja koje izaziva ovaj virus su bez simptoma, dakle osoba ne zna da ima infekciju. Takođe, 9 od 10 infekcija HPV-om prođe spontano tokom 2 godine, ali HPV infekcija može trajati dugi niz godina i dovesti do veoma ozbiljnih, smrtonosnih bolesti.

U zavisnosti da li izazivaju maligna oboljenja ili ne, svi tipovi HP virusa se dele na:
• nisko rizične (tipovi 6 i 11),
• visoko rizične (tipovi 16, 18, 31, 33, 45, 52, 58).

Nisko rizični tipovi izazivaju genitalne bradavice (kondilome), koji ne vode ka karcinomu, ali su uporni, izazivaju nelagodnost, svarb i često se vraćaju nakon uklanjanja.

Visoko rizični tipovi uzrokuju karcinom grlića materice u 99,7% slučajeva, vagine u 75%, vulve (69%), penisa (63%), anorektalne regije (91%), kao i orofaringealni karcinom (karcinom usta, jezika i ždrela) u 70% (CDC website (https://www.cdc.gov/cancer/hpv/statistics/index.html)).

Sve ove bolesti su dugo asimptomastke, dakle ne izazivaju bilo kakve tegobe i osoba ne zna da je bolesna. Zbog toga se dijagnoza postavlja tek nakon 10-15 godina, a propušta se rani početak oboljenja kada su ovi karcinomi izlečivi u potpunosti.

Rak grlića materice u Srbiji

Po podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović-Batut“ u Srbiji godišnje oboli oko 1500, a premine oko 700 žena od karcinoma grlića materice. Po ovim podacima naša zemlja je na neslavnom drugom mestu u Evropi. Takođe, u poslednjih 10 godina prisutan je trend rane pojave simptoma ove bolesti, u životnoj dobi od 32 do 35 godina, kako kod nas, tako i u svetu.

Uzrast pojave HPV infekcije koja prelazi u prekanceroznu leziju, a zatim u karcinom in situ (WHO website (https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/cervical-cancer)

Ovi podaci su zaista zabrinjavajući i poražavajući ako uzmemo u obzir činjenicu da potoji vakcina koja sprečava nastanak ovog oboljenja.

Šta je to HPV vakcina?

HPV vakcina je neživa vakcina napravljena od jednog virusnog proteina (L1 kapsidnog proteina) HP virusa. Ona je devetovalentna, što znači da štiti od devet tipova HPV-a, od kojih 7 tipova najčešće izazivaju karcinome (16,18, 31,33, 45, 52, 58), a dva tipa
kondilome (6,11).
Ova vakcina nije nova, u svetu se primenjuje od 2006. godine i do sada je dato preko 500 miliona doza.

Visoko bezbedna

Tokom 18 godina koliko se vakcina primenjuje rađene su brojne studije ispitivanja i praćenja bezbednosti vakcine. Do sada nije zabeležen nijedan slučaj teže komplikacije, niti oboljevanja (Soliman M. et al. Update on Safety and Efficacy of HPV Vaccines: Focus on Gardasil. Int J Mol Cell Med Spring 2021; Vol 10 No 2).
Bitno je naglasiti da sama vakcina ne može da uzrokuje HPV infekciju, jer u njoj nije prisutan virus, već samo jedan njegov protein. Takođe, dokazano je da vakcina ne izaziva autoimunska oboljenja, pa je zbog svega navedenog Svetska zdravstvena organizacija HPV vakcinu svrstala u red ekstremno bezbednih (WHO Wkly Epidemiol Rec. 2022;97:654-72).

Veoma efikasna

Dosadašnja istraživanja su pokazala da vakcina štiti 95% - 100% od prekanceroznih lezija i karcinoma. Najbolji pokazatelj efikasnosti HPV vakcine je Australija koja je među prvima počela sa primenom iste i zahvaljujući njoj smanjila stopu infekcije HPV-om za čak 92% (Patel C et al. The impact of 10 years of human papillomavirus (HPV) vaccination in Australia: what additional disease burden will a nonavalent vaccine prevent? Euro Surveill. 2018 Oct 11; 23(41): 1700737). Posebno je značajno što se za 70 % smanjila stopa prekanceroznih lezija grlića materice u uzrastu do 20 godina, a za 50% u uzrastu od 20 do 24 godine.

Ko bi trebalo da se vakciniše?

Deca uzrasta od 9 do 19 godina bi prevashodno trebalo da prime HVP vakcinu. Preporuka je da se vakcinacija izvrši pre stupanja u seksualne odnose, što je idealno u uzrastu od 9 do 15 godina zbog najbolje efikasnosti vakcine. Međutim, raniji seksualni kontakt nije kontraindikacija za primenu ove vakcine, već naprotiv. Tokom seksualnog odnosa se možemo zaraziti jednim ili dva tipa HPV-a, ali nas vakcina štiti od preostalih tipova.

Česta zabluda kod roditelja je da bi trebalo sačekati da devojčica dobije menstrualni ciklus, pa tek onda da se vakciniše. Ova dva fenomena nikako nisu povezana i dete može da primi vakcinu nevezano od ciklusa.

Dečaci bi apsolutno trebalo da prime HPV vakcinu, jer ne samo da tako prestaju da budu prenosioci infekcije, već štite sebe od kondiloma, karcinoma usta, ždrela, penisa i anorektalne regije.

Imunokompromitovane osobe, poput dece koja boluju od hroničnih inflamatornih bolesti creva, cistične fibroze, itd. bi svakako trebalo da prime ovu vakcinu. Postoje brojna istraživanja koja su došla do ovog zaključka.

Žene po preporukama HPV vakcinu mogu da prime do 26., a muškarci do 21. godine života. Pojedine studije su pokazale efikasnost vakcine i kod žena starosti od 25 do 45 godina (Castellsague et al. End-of-study safety, immunogenicity, and efficacy of quadrivalent HPV (types 6, 11, 16, 18) recombinant vaccine in adult women 24–45 years of age. British Journal of Cancer (2011) 105, 28 – 37; Wheeler CM et al. Efficacy, safety, and immunogenicity of the human papillomavirus 16/18 AS04-adjuvanted vaccine in women older than 25 years: 7-year follow-up of the phase 3, double- blind, randomised controlled VIVIANE study. Lancet Infect Dis. 2016 Oct;16(10):1154-1168).

Da li HPV vakcina ima neželjene efekte?

Kao i svaka vakcina, tako i vakcina protiv HP virusa može izazvati blagi otok i crvenilo na mestu primene ili dovesti do povišene temperature koja prolazi za 24 sata. U retkim slučajevima se može javiti kratkotrajna glavobolja nakon aplikovanja vakcine.

Da li HPV vakcina utiče na plodnost?

To je jedna od najčešćih zabluda. U svim sprovedenim istraživanjima je dokazano da ova vakcina ne utiče na plodnost, čak naprotiv (Schmuhl et al. No association between HPV vaccination and infertility in U.S. females 18-33 years old. Vaccine. 2020 May 19; 38(24): 4038–4043).
Jedna studija iz Italije pokazala je da HPV vakcina ima preventivnu ulogu za plodnost kod muškaraca (Muscianisi et al. Role of HPV vaccination for prevention of male infertility. Minerva Endocrinology. 2022 March;47(1):70-6).

Koliko dugo je osoba zaštićena nakon HPV vakcine?

Istraživanja u poslednjih 18 godina su pokazala da vremenom nivo antitela stvorenih HPV vakcinacijom ne opada. Dakle, vakcina vremenom ne gubi na efikasnosti i zasigurno je da je zaštita dugotrajna, a da li je doživotna, vreme će pokazati.

Koliko doza HPV vakcine se prima?

Deca uzrasta od 9 do 14 godina primaju dve doze i to drugu šest meseci nakon prve. Deca od navršenih 15 godina života primaju tri doze vakcine. Razlika u broju doza postoji samo zato što je pokazano da mlađa deca brže stiču imunitet, pa im nije potrebna treća doza.
Sam proces vakcinacije je vrlo jednostavan i na Vama je samo da zakažete pregled kod pedijatra koji će kliničkim pregledom ustanoviti da dete može da primi vakcinu i odmah će ista biti aplikovana.

Šta je HPV atlas?

HPV vakcinacija je uvedena u 145 zemalja sveta, a samo u 47 zemalja su se stekli uslovi da se vakcinišu oba pola. HPV atlas predstavlja uporedni pregled aktivnosti 47 evropskih zemalja na polju prevencije bolesti koje izazivaju HP virusi.
Srbija se prvi put našla na HPV atlasu 2023. godine i zauzela 29. mesto, što se može smatrati optimističnim ako uzmemo u obzir da je kod nas vakcinacija dostupna samo dve godine, a u istom rangu smo sa zemljama poput Kipra, Slovenije i Španije u kojima je HPV vakcina prisutna mnogo duže.

Zašto bi trebalo već danas da zakažete pregled i dovedete dete na vakcinaciju?

Zato što je vakcina protiv HP virusa BEZBEDNA, EFIKASNA i DOSTUPNA u našoj zemlji, a time činite mnogo za BUDUĆNOST i ZDRAVLJE svog deteta.