HPV imunizacija

Za naš novi blog, piše Dr sc. med. Marija Kostić - Vučićević, pedijatar

Šta je Humani papiloma virus (HPV)?

To je  velika grupa virusa, od preko 200 tipova, koji inficiraju bazalne  epitelne ćelije kože i sluzokože. Većina tipova HPV ne predstavlja  ozbiljan rizik po zdravlje ljudi, jer uzrokuju bezazlene infekcije kože i  sluzokože usta i ždrela (npr. bradavice), od kojih neke spontano  prolaze posle izvesnog vremena. Međutim, istraživanja su pokazala da oko  40 tipova izazivaju infekcije genitalnih organa kod žena i muškaraca, a  čije posledice mogu biti fatalne (WHO Wkly Epidemiol Rec.  2022;97:654-72, CDC website (https://www.cdc..gov/hpv).

Humani papiloma virus

Kako se možemo zaraziti HPV-om?

Ova  grupa virusa se najčešće prenosi seksualnim kontaktom, pa se baš zbog  toga HPV infekcija smatra najčešćom seksualno prenosivom bolešću  današnjice (Roman RB, Aragones A. Epidemiology and incidence of  HPV-related cancers of the head and neck. J Surg Oncol. 2021 November;  124(6): 920–922). Iako osoba nema simptome i znake infekcije, može biti  prenosilac i zaraziti partnera, kome se bolest može ispoljiti nakon  nekoliko godina od inicijalnog kontakta.
Ostali putevi prenosa su  direktnim kontaktom koža na kožu, putem kontaminiranih predmeta  (seksualna pomagala), kao i vertikalna transmisija sa zaražene majke na  novorođenče prilikom porođaja. Tada dete oboljeva od rekurentne  respiratorne papilomatoze-RRP, bolesti koja se karakteriše prisustvom  bradavica po čitavoj sluzokoži respiratornog trakta (H.R. Fortes et al.  Recurrent respiratory papillomatosis: A state-of-the-art review. Respir  Med. 2017 May:126:116-121).

Koliko je česta infekcija HPV-om?

Istraživanja  su pokazala da je 80% seksualno aktivnih osoba u nekom trenutku svog  života zaraženo bar jednim tipom HPV-a, a od toga polovina u uzrastu od  15 do 24 godine (WHO Wkly Epidemiol Rec. 2022;97:654-72). Na globalnom  nivou je preko 630 miliona ljudi zaraženo HP virusom, a podjednako su  zastupljena oba pola (Roman RB, Aragones A. Epidemiology and incidence  of HPV-related cancers of the head and neck. J Surg Oncol. 2021  November; 124(6): 920–922). Na osnovu ovih podataka jasno je da je  infekcija HPV-om vrlo česta, a svake godine se registruje 14 miliona  novozaraženih osoba.

Koje bolesti izaziva HPV?

Većina  oboljenja koje izaziva ovaj virus su bez simptoma, dakle osoba ne zna  da ima infekciju. Takođe, 9 od 10 infekcija HPV-om prođe spontano tokom 2  godine, ali HPV infekcija može trajati dugi niz godina i dovesti do  veoma ozbiljnih, smrtonosnih bolesti.

U zavisnosti da li izazivaju maligna oboljenja ili ne, svi tipovi HP virusa se dele na:
    • nisko rizične (tipovi 6 i 11),
    • visoko rizične (tipovi 16, 18, 31, 33, 45, 52, 58).

Nisko  rizični tipovi izazivaju genitalne bradavice (kondilome), koji ne vode  ka karcinomu, ali su uporni, izazivaju nelagodnost, svarb i često se  vraćaju nakon uklanjanja.

Visoko rizični tipovi uzrokuju karcinom  grlića materice u 99,7% slučajeva, vagine u 75%, vulve (69%), penisa  (63%), anorektalne regije (91%), kao i orofaringealni karcinom (karcinom  usta, jezika i ždrela) u 70% (CDC website (https://www.cdc.gov/cancer/hpv/statistics/index.html)).

Sve  ove bolesti su dugo asimptomastke, dakle ne izazivaju bilo kakve tegobe  i osoba ne zna da je bolesna. Zbog toga se dijagnoza postavlja tek  nakon 10-15 godina, a propušta se rani početak oboljenja kada su ovi  karcinomi izlečivi u potpunosti.

Rak grlića materice u Srbiji

Po  podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović-Batut“ u Srbiji  godišnje oboli oko 1500, a premine oko 700 žena od karcinoma grlića  materice. Po ovim podacima naša zemlja je na neslavnom drugom mestu u  Evropi. Takođe, u poslednjih 10 godina prisutan je trend rane pojave  simptoma ove bolesti, u životnoj dobi od 32 do 35 godina, kako kod nas,  tako i u svetu.

Uzrast pojave HPV infekcije koja prelazi u prekanceroznu leziju, a zatim u karcinom in situ (WHO website (https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/cervical-cancer)

Ovi  podaci su zaista zabrinjavajući i poražavajući ako uzmemo u obzir  činjenicu da potoji vakcina koja sprečava nastanak ovog oboljenja.

Šta je to HPV vakcina?

HPV  vakcina je neživa vakcina napravljena od jednog virusnog proteina (L1  kapsidnog proteina) HP virusa. Ona je devetovalentna, što znači da štiti  od devet tipova HPV-a, od kojih 7 tipova najčešće izazivaju karcinome  (16,18, 31,33, 45, 52, 58), a dva tipa
kondilome (6,11).
Ova vakcina nije nova, u svetu se primenjuje od 2006. godine i do sada je dato preko 500 miliona doza.

Visoko bezbedna

Tokom  18 godina koliko se vakcina primenjuje rađene su brojne studije  ispitivanja i praćenja bezbednosti vakcine. Do sada nije zabeležen  nijedan slučaj teže komplikacije, niti oboljevanja (Soliman M. et al.  Update on Safety and Efficacy of HPV Vaccines: Focus on Gardasil. Int J  Mol Cell Med Spring 2021; Vol 10 No 2).
Bitno je naglasiti da sama  vakcina ne može da uzrokuje HPV infekciju, jer u njoj nije prisutan  virus, već samo jedan njegov protein. Takođe, dokazano je da vakcina ne  izaziva autoimunska oboljenja, pa je zbog svega navedenog Svetska  zdravstvena organizacija HPV vakcinu svrstala u red ekstremno bezbednih  (WHO Wkly Epidemiol Rec. 2022;97:654-72).

Veoma efikasna

Dosadašnja  istraživanja su pokazala da vakcina štiti 95% - 100% od prekanceroznih  lezija i karcinoma. Najbolji pokazatelj efikasnosti HPV vakcine je  Australija koja je među prvima počela sa primenom iste i zahvaljujući  njoj smanjila stopu infekcije HPV-om za čak 92% (Patel C et al. The  impact of 10 years of human papillomavirus (HPV) vaccination in  Australia: what additional disease burden will a nonavalent vaccine  prevent? Euro Surveill. 2018 Oct 11; 23(41): 1700737). Posebno je  značajno što se za 70 % smanjila stopa prekanceroznih lezija grlića  materice u uzrastu do 20 godina, a za 50% u uzrastu od 20 do 24 godine.

Ko bi trebalo da se vakciniše?

Deca uzrasta  od 9 do 19 godina bi prevashodno trebalo da prime HVP vakcinu.  Preporuka je da se vakcinacija izvrši pre stupanja u seksualne odnose,  što je idealno u uzrastu od 9 do 15 godina zbog najbolje efikasnosti  vakcine. Međutim, raniji seksualni kontakt nije kontraindikacija za  primenu ove vakcine, već naprotiv. Tokom seksualnog odnosa se možemo  zaraziti jednim ili dva tipa HPV-a, ali nas vakcina štiti od preostalih  tipova.

Česta zabluda kod roditelja je da bi trebalo sačekati da devojčica dobije  menstrualni ciklus, pa tek onda da se vakciniše. Ova dva fenomena  nikako nisu povezana i dete može da primi vakcinu nevezano od ciklusa.

Dečaci bi  apsolutno trebalo da prime HPV vakcinu, jer ne samo da tako prestaju da  budu prenosioci infekcije, već štite sebe od kondiloma, karcinoma usta,  ždrela, penisa i anorektalne regije.

Imunokompromitovane osobe,  poput dece koja boluju od hroničnih inflamatornih bolesti creva,  cistične fibroze, itd. bi svakako trebalo da prime ovu vakcinu. Postoje  brojna istraživanja koja su došla do ovog zaključka.

Žene po preporukama HPV vakcinu mogu da prime do 26., a muškarci do  21. godine života. Pojedine studije su pokazale efikasnost vakcine i  kod žena starosti od 25 do 45 godina (Castellsague et al. End-of-study  safety, immunogenicity, and efficacy of quadrivalent HPV (types 6, 11,  16, 18) recombinant vaccine in adult women 24–45 years of age. British  Journal of Cancer (2011) 105, 28 – 37; Wheeler CM et al. Efficacy,  safety, and immunogenicity of the human papillomavirus 16/18  AS04-adjuvanted vaccine in women older than 25 years: 7-year follow-up  of the phase 3, double- blind, randomised controlled VIVIANE study.  Lancet Infect Dis. 2016 Oct;16(10):1154-1168).

Da li HPV vakcina ima neželjene efekte?

Kao  i svaka vakcina, tako i vakcina protiv HP virusa može izazvati blagi  otok i crvenilo na mestu primene ili dovesti do povišene temperature  koja prolazi za 24 sata. U retkim slučajevima se može javiti  kratkotrajna glavobolja nakon aplikovanja vakcine.

Da li HPV vakcina utiče na plodnost?

To  je jedna od najčešćih zabluda. U svim sprovedenim istraživanjima je  dokazano da ova vakcina ne utiče na plodnost, čak naprotiv (Schmuhl et  al. No association between HPV vaccination and infertility in U.S.  females 18-33 years old. Vaccine. 2020 May 19; 38(24): 4038–4043).
Jedna  studija iz Italije pokazala je da HPV vakcina ima preventivnu ulogu za  plodnost kod muškaraca (Muscianisi et al. Role of HPV vaccination for  prevention of male infertility. Minerva Endocrinology. 2022  March;47(1):70-6).

Koliko dugo je osoba zaštićena nakon HPV vakcine?

Istraživanja  u poslednjih 18 godina su pokazala da vremenom nivo antitela stvorenih  HPV vakcinacijom ne opada. Dakle, vakcina vremenom ne gubi na  efikasnosti i zasigurno je da je zaštita dugotrajna, a da li je  doživotna, vreme će pokazati.

Koliko doza HPV vakcine se prima?

Deca  uzrasta od 9 do 14 godina primaju dve doze i to drugu šest meseci nakon  prve. Deca od navršenih 15 godina života primaju tri doze vakcine.  Razlika u broju doza postoji samo zato što je pokazano da mlađa deca  brže stiču imunitet, pa im nije potrebna treća doza.
Sam proces  vakcinacije je vrlo jednostavan i na Vama je samo da zakažete pregled  kod pedijatra koji će kliničkim pregledom ustanoviti da dete može da  primi vakcinu i odmah će ista biti aplikovana.

Šta je HPV atlas?

HPV  vakcinacija je uvedena u 145 zemalja sveta, a samo u 47 zemalja su se  stekli uslovi da se vakcinišu oba pola. HPV atlas predstavlja uporedni  pregled aktivnosti 47 evropskih zemalja na polju prevencije bolesti koje  izazivaju HP virusi.
Srbija se prvi put našla na HPV atlasu 2023.  godine i zauzela 29. mesto, što se može smatrati optimističnim ako  uzmemo u obzir da je kod nas vakcinacija dostupna samo dve godine, a u  istom rangu smo sa zemljama poput Kipra, Slovenije i Španije u kojima je  HPV vakcina prisutna mnogo duže.

Zašto bi trebalo već danas da zakažete pregled i dovedete dete na vakcinaciju?

Zato što je vakcina protiv HP virusa BEZBEDNA, EFIKASNA i DOSTUPNA u našoj zemlji, a time činite mnogo za BUDUĆNOST i ZDRAVLJE svog deteta.

Dr sc. Med. Marija Kostić-Vučićević,
specijalista pedijatrije