Smatra se da je za dobar noćni oporavak većini ljudi potrebno oko 7.5 do 8 sati spavanja, s tim što se ne preporučuje ni kraće ni duže vreme spavanja od predloženog. Smatra se da duže ali i kraće spavanje nepovoljno utiču na opšte zdravlje čoveka. S druge strane, poznato je da postoje značajne varijacije. Zna se da je nekim ljudima, takozvani „kratki spavači“, za normalno funkcionisanje potrebno 2 do 3 sata spavanja (Nikolam Tesla je spavao oko 2.5 do 3 sata, a Thomas Alva Edison oko 2.5 sati; međutim, poznato je da je Edison oko podne dremao u svojoj laboratoriji oko 45 minuta a Tesla nije, tako da je ipak Edison od Tesle spavao duže). Neki ljudi spadaju u grupu „dugih spavača“ pa im je za dobar oporavak potrebno 10 do 11 sati noćnog spavanja. Ukoliko se spava još duže, smatra se da postoji patološko stanje koje se naziva preterana pospanost ili „hipersomnija“, koje zahteva dodatna medicinska ispitivanja uzroka. Ukoliko se spava nedovoljno dugo ili je spavanje lošeg kvaliteta radi se o nesanicama ili „insomnijama“.
Vreme koje čovek provede u spavanju na prvom mestu zavisi od uzrasta. Kod dece se dužina spavanja sa starenjem produžava, da bi se kod starijih malo skratilo. Ne postoji „normalan“ broj sati koji obezbedjuje dobro spavanje. Čovek sam mora da odredi koliko mu je sati spavanja potrebno da bi se osećao naspavan. Najbolji indikator dobrog spavanja je budjenje sa lakoćom i osećaj naspavanosti, dok na loše spavanje ukazuje hronično buđenje sa osećajem nenaspavanosti, razdražljivosti i dekoncentracije.
Tabela: preporučena dužina spavanja kod dece u odnosu na uzrast | |
Uzrast | Potrebna dužina spavanja |
| |
| 14-17 sati |
| 12-16 sati spavanja (uz dremanje) |
| 11-14 sati (uz dremanje) |
| 10-13 sati (uz dremanje) |
| 9-12 sati |
| 8-12 sati |
| 7-8 sati |
| 7-9 sati |
| 7-8 sati |
Kod odraslih postoji preporuka da ukupno spavanje treba da traje izmedju 7-8 sati. Takođe, postoji preporuka da se to vreme provede u noćnom spavanju (1, 2, 3). Ukoliko spavanje nije narušeno, nema razloga da čovek, ako oseti potrebu, ne odspava kraće vreme i tokom dana, obično posle podne, a to spavanje se naziva “siesta”. Reč potiče iz Španskog jezika sa značenjem “posle-podnevno spavanje ili odmor”. Međutim, iako mnogi “siestu” vezuju za Španiju, prvi su stari Rimljani u Italiji imali običaj da odspavaju posle podne i to se naziva “a riposo”. Slična, poslepodnevna, kratkotrajna spavanja su karakteristična i za Mediteransko i Latino-Američko podneblje, gde se vreme ručka poklapa sa najtoplijim delom dana. Tako su Stari Rimljani prvi imali običaj da odspavaju oko podne i to nazivali “sexta hora” (sa značenjem podne ili šesti sat), jer su Rimljani brojali sate tek od izlaska sunca. I danas, za razliku od Severnoevropskih zemalja, u Mediteranskim zemljama (Španija, Italija, Francuska, Grčka) radnje ne rade tokom poslepodneva, kako bi se obezbedilo vreme za “siestu”. Siesta obično traje od 20 minuta do dva sata. Kako se latinski jezik pretopio u Španski pa je od „sexta“ nastala „siesta“, ova reč se prenela i u druge jezike sa istim značenjem.
Prim. dr sci. med. Slavko Janković, neuropsihijatar