Metabolički sindrom i Dijabetes Tip 2

18.11.2024.

Povodom Svetskog dana dijabetesa koji se obeležava 14. novembra, za naš novi blog piše dr sc. med. Marija Kostić-Vučićević, specijalista pedijatrije.


Sve je veći broj dece u Srbiji koja boluju od dijabetesa tipa 2, što  je zapravo posledica metaboličkog sindroma i poražavajuće statistike da  je svako treće dete u Srbiji gojazno.

Metabolički sindrom  predstavlja kombinaciju metaboličkih poremećaja koji su faktor rizika za  nastanak dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih oboljenja. Odlikuje se sledećim poremećajima: centralna gojaznost (u predelu trbuha),  hipertenzija (povišen krvni pritisak), hiperlipidemija (povišen nivo  masnoća u krvi), insulinska rezitencija (otpornost tkiva na insulin).

Ovo stanje se ranije smatralo bolešću odraslih, ali je sve više prisutno  i u dečijoj populaciji. Istraživanja su pokazala da skoro 10% dece u  svetu ima metabolički sindrom, sa većom učestalošću u uzrastu od 13 do  18 godina. Dostupni podaci za Srbiju navode da 37% gojazne dece ima  metabolički sindrom, a da ostali imaju premetabolički sindrom (povećan  obim struka i/ili još jedan faktor rizika, najčešće nizak HDL  holesterol).



Glavna karakteristika premetaboličkog i metaboličkog sindroma je gojaznost u predelu trbuha (centralna gojaznost). Da bismo rekli da dete ima metabolički sindrom, neophodno je prisustvo 3 od 5 kriterijuma:

  • Povišen odnos obima struka i telesne visine
    • Deca iz Evrope i SAD:  ≥ 0.50 
    • Deca iz Azije, Afrike i Južne Amerike ≥ 0.46
  • Povišeni krvni pritisak
    • Adolescenti 13 – 17 godina: krvni pritisak ≥ 130/80 mmHg 
    • Deca 6 – 12 godina: krvni pritisak ≥ 120/80 mmHg 
  • Povišeni trigliceridi u krvi 
    • Uzrast 10 – 17 godina: trigliceridi ≥ 1.7 mmol/l 
    • Uzrast 6 – 9 godina: trigliceridi ≥ 1.25 mmol/l 
  • Glukoza u krvi na prazan želudac ≥ 5.6 mmol/l
  • HDL holesterol < 1.03 mmol/l. 


Faktori rizika za razvoj metaboličkog sindroma kod dece su u manjoj meri genetska predispozicija, a u velikoj meri:


  • gojaznost majke u trudnoći
  • sedentarni stil života
  • nepravilna ishrana
  • gojaznost
  • insulinska rezistencija
  • nedostatak vitamina D
  • nedovoljno sna
  • hronično zapaljenje 
  • poremećaj crevne mikrobiote.


Važno je istaći da se u metaboličkom sindromu složenim hemijskim procesima u manjoj meri produkuje hormon sreće, pa je to još jedan uzrok sve učestalije pojave depresije i anksioznosti kod mladih.


Blagovremena reakcija i preventiva su vrlo značajne, pa ukoliko i Vaše dete ima stomačić savetujemo pregled pedijatra koji će uraditi sledeće:

  • izmeriti obim struka i visinu deteta 
  • odrediti indeks telesne mase 
  • izmeriti krvni pritisak detetu
  • uraditi biohemijske analize iz krvi (sa posebnim osvrtom na glukozu, holesterol sa dobrom i lošom frakcijom, trigliceride, insulin)
  • odrediti tiroidni status deteta (procena funkcije štitne žlezde) i vitamina D.


Lečenje metaboličkog sindroma podrazumeva promenu stila života sa povećanjem fizičke aktivnosti uz pravilan režim ishrane. Za ovaj pristup je potrebna motivacija, disciplina i doslednost  cele porodice, što nekad nije lako. Međutim, ako znamo da ćemo ovim načinom obezbediti najbolji način da dete ozdravi, vredno je svakog našeg truda. 


U nekim situacijama lekar će morati da uključi i lekove za snižavanje krvnog pritiska, protiv insulinske rezistencije i za smanjivanje masnoća u krvi. Vrlo retko, u najtežim situacijama može biti predložen najradikalniji pristup u vidu barijatrijske hirurgije.