Sve što treba da znate o prevenciji raka dojke

Prim. dr sci. med. Magdalena Radović, radiolog i stručnjak za dijagnostiku bolesti dojke piše za Business Intelligence Review

Rak dojke je najčešće dijagnostikovano maligno oboljenje žena. Danas se ova bolest može uspešno lečiti, posebno ako se otkrije u ranom stadijumu.  

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u 2020. godini, rak dojke se, po prvi put nalazi na vrhu liste globalno najučestalijih kancera - registrovano je 2,3 miliona novih slučajeva bolesti, a umrlo je 685.000 žena. I u Srbiji, ovo je najčešći maligni tumor i svake godine se registruje oko 4.000 novootkrivenih slučajeva, a godišnje umire oko 1.600 obolelih.

Tumori dojke mogu biti dobroćudni (benigni) i zloćudni (maligni). Učestalost dobroćudnih bolesti dojke počinje da raste od dvadesete godine života i veća je od malignih, ali pojedini tipovi benignih tumora povećavaju rizik za rak dojke. Učestalost malignih tumora se povećava posle menopauze.

Prosečan celoživotni rizik za rak dojke  iznosi 12,4 odsto, odnosno svaka osma žena nosi rizik za karcinom dojke. Ne postoji samo jedan faktor koji bi doveo do nekontrolisane proliferacije ćelija tkiva dojke uslovljene DNA mutacijom,  već postoji čitav niz faktora rizika.  Onaj ko ima više ovakvih faktora rizika, ima I veću šansu da će dobiti karcinom dojke. Takođe, ne postoji faktor ili grupa faktora koji mogu da predvide da žena neće dobiti karcinom dojke.

Rizik za nastanak raka dojke, pored pripadnosti ženskom polu  i starosti, povećava i pojava karcinoma dojke kod najbližih ženskih srodnika, kao I prethodno lečen kancer dojke . Naučnici su izolovali nekoliko gena koji se nasleđuju i uzrokuju karcinom dojke, od kojih su najpoznatiji BRCA1 i BRCA2, ali je takođe dokazano da se većina karcinoma dojke, kod osam od devet žena, javija bez pozitivne porodične anamneze. Među faktore rizika za rak dojke, na koje takođe ne može da se utiče, ubrajaju se i rasna i etnička pripadnost, rana prva menstruacija i kasniji ulazak u menopauzu, odnosno dug reproduktivni period. Primarna prevencija podrazumeva izbegavanje faktora rizika na koje može da se utiče, na dugotrajnu hormonsku supstitucionu terapiju u menopauzi, gojaznost, konzumiranje alkohola, pušenje, izloženost jonizirajućem zračenju, fizička neaktivnost. Sa druge strane, faktori koji smanjuju rizik za nastanak raka dojke su: rađanje (pre 30. godine života) i dojenje.

Međutim, oko 85% novoobolelih žena uopšte ne spada u bilo koju od grupa sa povišenim rizikom za rak dojke. Ovaj podatak ukazuje na važnost sekundarne prevencije, odnosno na značaj periodičnih preventivnih pregleda u okviru skrining programa za celokupnu žensku populaciju.

Sistem sekundarne prevencije ima za cilj da otkrije karcinom dok se još ne može napipati, obzirom da su karicnomu potrebne godine da  postane opipljiv, pa tada već može da bude dosta kasno za dobru prognozu bolesti, i za izlečenje.

Ovde je statistika ilustrativna i opominjuća, kaže Dr Radović, i  navodi da ukoliko je kancer dojke  nepalpabilan, ili je manji od 15mm, stopa petogodišnjeg preživljavanja je i do 99%;  kod kancera većeg od 20 milimetara, u 50 do 60% slučajeva su već zahvaćeni i limfni čvorovi, pa je petogodišnje preživljavanje oko 60%; a kada postoje udaljene metastaza, šanse za petogodišnje preživljavanje opadaju na 27%.  

Najčešći simptom karcinoma dojke jeste palpabilna kvržica u dojci. Ređe su asimetrija, crvenilo, zadebljanje kože, „mreškanje“ ili koža u vidu „pomorandžine kore“ , uvlačenje ili  krvavi  iscedak iz bradavice, bol, nelagodnost, uvećanje limfnih čvorova u pazuhu.

Ipak, cilj je da se karcinom uoči na preventivnom pregledu, kada je mali i kada se ne može još uvek napipati i tada je lečenje manje agresivno, a ishod najpovoljniji. Zato na preglede žena treba da odlazi, kada je  bez tegoba i kada ništa ne pipa u dojkama, jer je karcinom dojke  često  i asimptomatski,  odnosno 50% otkrivenih karcinoma u skriningu su nepalpabilni, ističe naša sagovornica.

Vodeći brigu o svom reproduktivnom i zdravlju uopšte, nije pogrešno da žena vrši  samopregled, ali ovaj vid pregleda nije dovoljan, već su neophodni redovni preventivni ultrazvučni i mamografski pregledi. Od svoje 25. godine, svaka zdrava žena treba jednom godišnje da obavlja ultrazvučni pregled dojke, a sa navršenih 40 godina i mamografiju, svake druge godine. Primena drugih dijagnostičkih oruđa i učestalost  pregleda, može biti drugačija kod žena visokog rizika i u nadležnosti je radiologa.

Ukoliko žena sama primeti neki od gore navedenih simptoma, između dva redovna pregleda, najčešće napipa kvržicu u dojci, neizostavno odmah treba da se javi svom radiologu  na ultrazvuk, koji će u zavisnosti od nalaza indikovati mamografiju, a potom i odgovarajuću intervenciju.

Kod pacijentkinja sa patološkim promenama u tkivu dojke, dr Radović primenjuje najsavremeniji svetski protokol, sa precizno određenim koracima u dijagnostici (i terapiji), koji obezbeđuje pouzdanost određivanja tipa tumora od čak 99.9%. Reč je o trostepenoj evaluaciji promena u dojkama, TSS (Triple Scoring System), koja podrazumeva tri nivoa pregleda: klinički pregled, primenu odgovarajućih dijagnostičkih metoda, i obaveznu patohistološku evaluaciju. Klinički pregled čine razgovor sa pacijentom (anamneza), i fizikalni pregled koji se sastoji od inspekcije i palpacije dojki i regionalnih limfnih područja. U drugom koraku procene patoloških promena na dojci, koriste se različiti dijagnostički modaliteti, odnosno radiološka dijagnostika: digitalna mamografija (sa tomosintezom), ili ultrazvučni pregled (sa elastografijom), ili obe metode u kombinaciji, kao i/ili magnetna rezonanca, prema indikacijama. Zahvaljujući visokom stepenu senzitivnosti, mamografija je već decenijama „zlatni standard“ i najpouzdanija dijagnostička metoda za rano otkrivanje tumora, jedina skrining metoda kojom je smrtnost smanjena za 43% - naročito napredna digitalna mamografija sa tomosintezom, koja je u mogućnosti da prikaže trodimenzionalnu sliku i otkriva i najmanje karcinome, bez obzira na tkivnu strukturu dojki. Ali, ni jedna od navedenih radioloških metoda se ne može izdvojiti kao najbolja ili najpouzdanija, jer svaka ima svoje prednosti i svoja ograničenja. Nisu retki slučajevi da je za postavljanje dijagnoze neophodno primeniti sve ove metode. Odluka o vrsti pregleda je u nadležnosti radiologa, od čijeg znanja i iskustva, zavisi i kvalitet dijagnostičkog plana. Kriterijum za kvantifikaciju visoko edukovanog radiologa predviđa, na godišnjoj bazi, najmanje 1.000 obavljenih dijagnostičkih mamografija, 200 ultrazvučnih pregleda, 50 MR pregleda i 50 biopsija dojke.

Treći korak TSS je patohistološka evaluacija uzorka tkiva, kada se uzme uzorak iz tumorskog tkiva, i podvrgne PH analizi i tada se zapravo postiže maksimalna tzv. pozitivna prediktivna vrednost, od 99,9%.

Svaka palpabilna promena na dojci, ili promena uočena bilo kojom radiološkom metodom, treba patohistološki da se proveri. Kad je reč o uzimanju uzorka, danas se izvode minimalno invazivne, bezbolne i vrlo komforne biopsije koje traju relativno kratko. Patohistološkom analizom se precizno identifikuje da li je tumor benigne ili maligne prirode, a u slučaju malignih lezija, ona pruža najdragocenije podatke za planiranje adekvatne terapije – utvrđuje poreklo tumora, stepen njegove diferencijacije, kao i posebne karakteristike nekih vrsta karcinoma.

U slučajevima postojanja zloćudnih tumora, o vrsti lečenja odlučuje konzilijum, u kome su iskusni lekari usko specijalizovani za bolesti dojke - onkohirurg, radiolog/radioterapeut, medikalni onkolog, i drugi. Lečenje je individualizovano, to jest podrazumeva najefikasniji tretman za svaku pacijentkinju pojedinačno.

Teška bolest se ne leči samo lekovima, već i poverenjem i prijateljskim stavom. Preduslov uspešnog lečenja je poverenje između pacijenta i lekara, koje se stiče saopštavanjem pune istine, na prikladan način, kao i uvažavanjem njihovih emocija, tvrdi dr Radović. U  tom životnom zemljotresu pacijent je subjekat i kao takav treba bude ohrabren da pita sve što ga interesuje i mora da traži odgovore od profesionalaca, jer nefiltrirani medicinskim znanjem su najčešće netačni, zbunjujući i frustrirajući.  Pravim pristupom, pacijent učestvuje u dijagnostici i tretmanu svoje bolesti; treba i mora da bude upoznat sa svakim segmentom i korakom u odlukama o bolesti, tako stiče kontrolu nad situacijom, zna sve o neprijatelju protiv koga se bori,  a to pomaže u održavanju mentalne stabilnosti i pozitivnog stava tokom lečenja, što je važan segment izlečenja, navodi naš radiolog.

Danas rak dojke nije smrtna presuda, od raka se ne umire, to je hronična bolest sa kojom se živi, naglašava ekspert u dijagnostici bolesti dojki.

A kao meru za zdravlje, koju kao stručnjak savetuje pacijentkinjama, dr Radović ističe da, osim rada na mentalnom i telesnom balansu, na preglede treba ići redovno, kod edukovanog radiologa, koji će osim podrazumevanog znanja i iskustva, uz  razumevanje, toplinu i personalizovan pristup pacijentu, preglede obaviti na najsavremenim aparatima.

Jer, rana dijagnoza je dobra prognoza.