OPIS
Hepatitisi su upalne bolesti jetre uzrokovane sa različitim spoljnim agensima (virusima, alkoholom , lekovima, toksinima) ili imunim i metaboličkim procesima ( autoimuni hepatitisi , steatohepatitisi, hepatitisi kod Wilsonove bolesti i hemohromatoze, ishemijski hepatitisi kod poremećaja cirkulacije u jetri) ).Virusni hepatitisi predstavljaju globalni svetski zdravstveni problem jer od njih umire blizu million ljudi u svetu godišnje. Virusni hepatitis se označavaju po slovima abecede A, B, C , D, E. Virusni hepatitis A i E se prenose feko-oralnim putem (zagađenom vodom i hranom ili direktnim kontaktom) i imaju samo akutnu formu i gotovo uvek se završavaju bez posledica. Virusni hepatitisi B i C se prenose prodorom kroz kožu i sluzokožu (intravensko upotreba narkotika, nesterilnilni medicinski ili kozmetički instrumenti, polni put, prenos sa majke na dete prilikom porođaja). Oni pored akutne forme mogu imati i hroničnu što predstavlja veliki klinički problem. Hroničnim se smatraju oni oblici kada se virus održava najmanje 6 meseci u organizmu. Hepatitis B u oko 7% slučajeva prelazi u hroničnu formu u odrasloj dobi a ukoliko se infekcija prenese sa majke na dete prilikom porođaja infekcija je uvek hronična. Hronična infekcija sa hepatitisom B tokom više godina ili decenija može dovesti do ciroze ili karcinoma jetre. Hepatitis D se nikada ne javlja sam već je uvek udružen sa hepatitisom B. Hepatitis C kada dospe u organizam u oko 80% pacijenata ostaje u organizmu i uzrokuje hronični hepatitis koji kod trećine pacijenata tokom vremena dovodi do ciroze ili karcinoma jetre. Postoji 6 vrsta (genotipova) hepatitisa C i od genotipa zavisi način lečenja. Hepatitis B se može prevenirati vakcinom koja je bezbedna i efikasna dok za hepatitis C ne postoji vakcina. Simptomi akutnog hepatitisa su najčešće žutica, povišena temperature, mučnina i povraćanje, tupi bolovi ispod desnog rebarnog luka, tamnija boja mokraće, svetlija stolica, mada su česti oblici gde nema žutice a mogući su ospa i bolovi u zglobovima kod akutnog hepatitis B. Hronični hepatitisisu mnogo opasniji mada mogu proticati i bez ikakvih simptoma ili se javlaju samo malaksalost i osećaj nelagodnosti ispod desnog rebarnog luka.
SIMPTOMI
Akutni hepatitis
Hronični hepatitis
DIJAGNOSTIKA
Akuti hepatitis
Hronični hepatitis
TERAPIJA
Akutni hepatitis se leče samo simptomatski, infuzijama (kod mučnine i povraćanja) vitaminima i dijetom.
Hronični hepatitisi B I C se leče antivirusnim lekovima ukoliko postoji značanije oštećenje jetre i veči broj virusnih čestica u krvi (procena se vrši na osnovu metoda koje određuju stepen oštećenja jetre, biohemijskih parametara oštećenja jetre i virusološkim metodama (PCR) koje mere broj virusnih kopija u ml krvi. U hroničnoj fazi organizam se nekada može sam izboriti sa virusom hepatitisa B dok se hepatitis C nikada ne može eliminisati bez antivirusne terapije.
Hronični hepatitis B se može lečiti potkožnim injekcijama pegilovanog interferona 48 nedelja ukoliko postoje povoljni virusološki uslovi za ovu terapiju i ne postoje kontraindikacije, Drugi vid lečenja je sa praktično doživotnim svakodnevnim uzimanjem tableta koje drže virus pod kontrolom (tenofovir, lamivudin, entekavir, adefovir i dr).
Hronični hepatitis C se doskora u svetu lečio sa injekcijama pegilovanog interferona tabletama ribavirina a od 2015. godine primenjuju se antivirusni lekovi u obliku tableta koji u zavisnosti od genotipa virusa i stepena oštećenja jetre mogu dovesti do eliminacije virusa u preko 90% pacijenata (sofosbubir-ledipasvir, sofosbuvir-veltapasvir, sofosbuvir-daklatasvir, simeprevir, ombitasvir-paritaprevir-ritonavir-dasabuvir i dr). Ovi lekovi su u poslednje vreme dostupni i u Srbiji.
Potrebni specijalisti