Imunoterapija kod raka pluća

  Autor: Prof. dr Nevena Sečen, pulmolog - onkolog

Lečenje karcinoma potpuno će se promeniti u bliskoj budućnosti, a ono što se danas dešava u praksi daje nadu u borbi protiv raka. Reč je o inovativnom obliku lečenja - imunoterapiji, najnovijoj grani moderne onkologije, koja direktno ili indirektno koristi imuni sistem organizma.
Naš organizam ima prirodnu sposobnost da se zaštiti od bolesti, a imuni sistem može da prepozna razliku između zdravih i zloćudnih ćelija, koje će kasnije eliminisati iz tela. Imunoterapija terapija obnavlja, stimuliše ili pojačava prirodnu antitumorsku funkciju imunog sistema.
Dostupna je pacijentima u „Bel Medicu“ kao vrsta antitumorske terapije lekovima i podrazumeva primenu lekova (jednog ili kombinacije više lekova) pod nadzorom onkologa.

Šta je imunoterapija

Imunoterapija je antitumorski vid lečenja koji se primenjuje kod raka pluća tako što koristi prirodni odbrambenu sposobnost organizma da prepozna, napadne i uništi ćelije raka.
Danas postoji više vrsta imunoterapija. One pomažu u borbi protiv raka tako što:

• Markiraju ćelije raka kako bi ih imuni sistem lakše otkrio i uništio.
• Pomažu imunom sistemu da otkrije ćelije raka kako bi se terapija ciljano usmerila ka njima (hemioterapija, zračenje ili terapija T-limfocitima).

Imunoterapija kod raka pluća

Imunoterapija je nov pristup u lečenju raka pluća. Postoje različite vrste ovog kancera. Postoje takođe i velike razlike između pojedinačnih tumora čak i kad su od iste vrste. Neke ćelije raka reaguju na imunoterapiju bolje od drugih, a neke ne reaguju uopšte. Imunoterapija daje rezultate koji obećavaju u poodmakloj fazi raka pluća. Kao terapija za rak pluća zasad je odobrena da se koristi samo za nemikrocelularni kancer.

Za koga je imunoterapija

Većina pacijenata koja prima imunoterapiju je u poodmakloj fazi raka pluća (lokalno uznapredovali ili metastaze IIIB u 4. stadijumu). Njima se rak ili vratio ili proširio nakon prvog tretmana lečenja ili je pak dijagnostifikovan u toj fazi.
Primena imunoterapije kod pacijenata koji imaju rak pluća u ranijim stadijumima ili su u riziku da im se kancer vrati ili proširi još je na eksperimentalnom nivou.
Neki pacijenti pak uopšte nisu kandidati za imunoterapiju zbog drugih zdravstvenih problema, najčešće autoimunih bolesti.

Kako se imunoterapija prima

Većina imunoterapija daje se intravenski, u lekarskoj ordinaciji, na klinici, u dnevnoj bolnici. Različite vrste imunoterapije daju se na različit način – neke u kombinaciji sa ostalim terapijama (kao što je hemioterapija) ili drugim imunoterapijama.

Kad se vide prvi rezultati

Rezultati imunoterapije, baš kao i zračenja, obično se postižu brzo u vidu poboljšanja opšte kliničke slike pacijenta. Ipak, krajnji rezultati se nekad pokažu i nedeljama kasnije. Kontrola se radi nakon dva do tri meseca.
Iako je cilj ove terapije da se rak smanji, kod nekih pacijenata uspeva da stabilizuje rak, dakle niti ga smanjuje niti ga uveća, što produžava život i popravlja kvalitet života.

Vrste imunoterapije

Imuni sistem ima takozvane blokatore, čuvare koji ga sprečavaju da napada zdrave ćelije. Oni usporavaju ili zaustavljaju napad imunog sistema kada je zdravo tkivo ugroženo. Neke vrste raka znaju kako da aktiviraju te blokatore u svoju korist kako bi preživeli napad imunog sistema. Tu na scenu stupaju lekovi koji se daju prilikom imunoterapije, inhibitori blokatora koji omogućavaju nastavak napada na ćelije raka. Većina pacijenata koji primaju imunoterapiju dobijaju jednu ili dve vrste tih inhibotora.

Neželjena dejstva

Iako se često misli da je imunoterapija prirodna jer pomaže organizmu da sam ubija ćelije raka, ona takođe može da dâ neke propratne efekte, doduše ne jake kao hemoterapija ili zračenje.

U većini slučajeva neželjena dejstva nisu ozbiljna i kratko traju. Najčešće su to:

• simptomi nalik gripu (groznica, temperatura, glavobolja, kašalj, gubitak apetita)
• vrtoglavica (kod nekih je jača)
• osip, crvenilo i li svrab po koži
• bol ili otečenost
• bol u mišićima i  zglobovima
• pad krvnog pritiska

Ređa, ali ozbiljnija neželjena dejstva su:

• problemi sa plućima (iznenadna upala koja se brzo širi, bolovi, kašalj, kratak dah)
• kolitis i drugi gastrointestalni problemi (bol u stomaku, dijareja)
• problemi sa štitnom žlezdom
• autoimune bolesti

Ponekad se neželjena dejstva ne jave odmah nakon tretmana, već nekoliko meseci kasnije. Bez obzira na neželjena dejstva, terapija se ne prekida ako daje dobre rezultate. Potrebno je samo da pacijent blagovremeno obavesti lekare o svakoj promeni.

Rezultati imunoterapije

Imunoterapija može poboljšati efikasnost hemoterapije delovanjem na imuni sistem i dovesti do značajnog smanjenja nuspojava ili propratnih pojava hemoterapije kao što su hronični umor, malaksalost i iscrpljenost, gubitak kose, sna, apetita. Uz pomoć imunoterapije, hemoterapija postaje podnošljivija i manje štetna za pacijente obolele od malignih bolesti – popravlja raspoloženje, izaziva manje mučnine, povraćanje i dijareju, smanjuje oštećenje jetre i pomaže u održavanju normalnih nivoa jetrenih enzima za vreme hemoterapije. Smanjuje oštećenja zdravog tkiva uzrokovana zračenjem, smanjuje toksičnost hemoterapije na koštanu srž, pa time smanjuje i pad vrednosti leukocita, trombocita i eritrocita za vreme hemoterapije, te povećava njenu efikasnost.

Rezultati imunoterapije su ohrabrujući. Kod pacijenata kod kojih su terapije primenjene zabeležena su dugotrajna, delimična ili potpuna povlačenja metastatskih tumora. U slučajevima kada je povlačenje dugotrajno, karcionom pluća praktično može da se prevede u hroničnu bolest.

6.000
ljudi godišnje u Srbiji oboli od karcinoma pluća

20
novih pacijenata se svaki dan dijagnostikuje, od kojih je sve više žena

PUŠENJE
glavni faktor rizika za pojavu bolesti kod 90% muškaraca i 80% žena