Kada vam treba pregled srca?

Na Svetski dan srca, 29. septembra, podsećamo vas na prošlogodišnju poražavajuću statistiku umrlih od kardiovaskularnih bolesti u Srbiji – 52.663 osoba. 

Podsećamo vas i na činjenicu da se gotovo 85% prevremene smrtnosti i više od 50% obolevanja od infarkta srca može sprečiti prevencijom – za početak malim promena u načinu života kao što su prestanak pušenja, redovna fizička aktivnost i pravilna ishrana. Drugi važan korak u prevenciji je kompletan kardiovaskularni pregled, jednom u pet godina za muškarce od navršenih 35, a za žene od navršenih 45 godina ako nije ušla u menopauzu, ako jeste, onda i ranije. Redovan pregled je obavezan za sve koji već boluju od kardiovaskularnih bolesti, kao i za one sa pozitivnom porodičnom istorijom koji dodatno treba da vode računa o kardiovaskularnom sistemu.

Takav pregled možete da obavite u Opštoj bolnici „Belmedic“, gde radi tim najboljih domaćih kardiologa koji se bavi prevencijom, dijagnostikom i lečenjem kardiovaskularnih poremećaja.

Tim vrhunskih kardiologa „Belmedica“ na raspolaganju vam je i u slučaju ako imate akutan problem koji zahteva hitno rešavanje.

Ipak, ne idu svi srčani problemi s jasnim znacima upozorenja. Ne dešava se baš uvek da se javi ono alarmirajuće stezanje u grudima nakon kog se srušite kao na filmu. Zato se savetuje da ako niste sigurni da li je sve u redu, a osećate nelagodu u grudnom košu, uvek bolje da odete na pregled, pogotovo ako ste stariji od 60 godina, gojazni, imate dijabetes, povišen holesterol ili krvni pritisak. Što više faktora rizika za bolesti kardiovaskularnog sistema imate, trebalo bi da budete obazriviji i odgovorniji prema svakom simptomu koji može da ima nekakve veze sa srcem. Evo na kojih deset najpre treba da obratite pažnju.


1. Neprijatnost u grudima

Ovo jeste najčešći predznak srčanog problema i javlja se kad ugrušak začepi krvni sud i srčani udar već počinje. Tad ćete verovatno osetiti bol, stezanje ili pritisak na grudni koš. Neko taj osećaj opisuje kao da mu je slon seo na grudi, neko kao da je nešto krenulo da ga štipa iznutra jako ili da peče. Kako god opisan, osećaj nelagode najčešće traje nekoliko minuta, bilo da čovek miruje bilo da je fizički aktivan. Na prvi znak takvog bola, odmah pozovite lekare, Opšta bolnica Belmedic ima spreman dežuran tim 24 časa dnevno.


2. Mučnina, loša probava, gorušica ili bol u stomaku

Neki ljudi imaju baš ove simptome dok im traje srčani napad. Čak i povraćaju. Žene ih imaju češće od muškaraca. Naravno, uznemirenost u stomaku možete da osetite i iz mnogih drugih razloga koji nemaju veze sa srcem. Na kraju krajeva, možda ste se samo prejeli. Ali ako nije tako, a u rizičnoj ste grupi da obolite od srca, obavezno ispričajte lekaru šta vam se dešava, pa će on proceniti šta dalje.


3. Bol koji se širi u levu ruku

Još jedan tipičan simptom srdačnog udara je bol koji se širi od grudnog koša nadole, niz levi deo tela. Ipak, kod nekih ljudi se javlja i samo u levoj ruci, bez početnog bola u grudima. 

Bol se u nekim slučajevima može širiti i nagore, ka vilici i vratu, pa ako osetite da je krenuo od grudnog koša naviše, nemojte ga ignorisati.


4. Vrtoglavica

Mnogo toga može da uzrokuje da na trenutak izgubite ravnotežu ili da vam se zamuti pred očima, počev od gladi, žeđi, naglog ustajanja. Ali ako se iznenada zaljuljate na nogama i uz tu počnete da osećate blagu nelagodu u grudima ili da vam je teško da dođete do vazduha, odmah pozovite hitnu pomoć. U takvo stanje organizam upada kada naglo padne krvni pritisak, a pritisak pada kada srce ne pumpa krv dovoljno snažno.


5. Brzo umaranje

Ukoliko odjednom osetite vrtoglavicu ili da niste stabilni na nogama dok radite nešto što inače radite bez problema, poput penjanja uz stepenice ili iznošenja kesa sa namirnicama iz gepeka, posetite lekara i proverite je li sve u redu. Ovakva vrsta velikih promena u dnevnoj rutini bolji je znak da nešto nije u redu od svih onih malih probadanja u grudima koje vas često više i uplaše. Veliki umor ili neobjašnjiva slabost, koja zna da traje i danima, može da bude simptom problema sa srcem, naročito kod žena.


6. Hrkanje

Normalno je da povremeno hrčete, ali nije normalno da hrčete kao da se davite. Takvo hrkanje najčešće ide uz poremećaj spavanja poznat kao sleep apnea, kada u toku sna bukvalno zaboravite da dišete. Ovo stanje je najčešće udruženo s nekom bolešću kardiovaskularnog sistema, poput povišenog krvnog pritiska, slabosti srca ili aritmijom i mora se lečiti kako na duže staze ne bi oslabilo srce.


7. Preznojavanje

Ako vas bez nekog posebnog razloga oblije hladan znoj, to takođe može da bude predznak srčanog udara, pa obratite pažnju na ostale simptome. Ukoliko imate još jedan, zovite hitnu pomoć.


8. Uporni kašalj

U većini slučajeva uporni kašalj nije predznak srčanog oboljenja, ali ako već imate neku kardiovaskularnu bolest, nemojte ga ignorisati. Dugotrajan kašalj praćen beličastim ili rozikastim ispljuvkom upozorava da srce slabije radi, zbog čega se krv sliva u pluća, pa je vi iskašljavate.


9. Oticanje nogu, stopala, zglobova 

Može biti znak da vam srce ne pumpa dovoljno snažno krv, već se previše krvi zadržava u venama, što izaziva oticanje. Slab rad srca otežava bubrezima da prerade i izbace višak vode i soli iz organizma, zbog čega se javlja otok po telu.


10. Nepravilni otkucaji srca

Normalno je da broj otkucaja srca u minutu skoči kad se uzbudite oko nečega, pa čak i da s vremena na vreme ponekad srce i preskoči. Ali ako osetite da vam srce lupa kao ludo i da to potraje ili se pak često dešava, obavezno idite lekaru. Uglavnom je takav nepravilan rad izazvan nečim drugim, što se lako ispravi, poput preteranog unosa kofeina ili premalo sna. Međutim, u nekim slučajevima može biti znak stanja koje se zove atrijalna fibrilacija ili aritmija, a koje zahteva lečenje.

Poslednji blog postovi

Skrivena opasnost u svakom domaćinstvu – Dugmaste baterije
07.11.2024.

Skrivena opasnost u svakom domaćinstvu – Dugmaste baterije

Dr Nataša Dragutinović, dečiji gastroenterolog, piše za naš novi blog
Vitamin D
24.10.2024.

Vitamin D

Vitamin D, poznat kao “vitamin Sunca” je otkriven još početkom dvadesetog veka. Tada su lekari i hemičari razjasnili ulogu sunčeve svetlosti i identifikovali vitamin D, uvidevši njegov značaj u tretmanu r...
Bilateralna artroplastika oba kuka kroz direktni prednji pristup: brži povratak svakodnevnom životu
14.10.2024.

Bilateralna artroplastika oba kuka kroz direktni prednji pristup: brži povratak svakodnevnom životu

U bolnici Acibadem Bel Medic, dr sci. med. ortoped Vladimir Vranić je uspešno izveo operaciju bilateralne artroplastike oba kuka u jednom aktu koristeći direktni prednji p...
Značaj mentalnog zdravlja adolescenata danas
10.10.2024.

Značaj mentalnog zdravlja adolescenata danas

Povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja, dr Oliver Vidojević spec. psihijatar i psihoanalitičar govori o značaju mentalnog zdravlja adolescenata i adolescentkinja danasSvetski &...
HPV imunizacija
20.09.2024.

HPV imunizacija

Za naš novi blog, piše Dr sc. med. Marija Kostić - Vučićević, pedijatarŠta je Humani papiloma virus (HPV)?...
Koliko je sati spavanja dnevno potrebno čoveku?
04.09.2024.

Koliko je sati spavanja dnevno potrebno čoveku?

Smatra se da je za dobar noćni oporavak većini ljudi potrebno oko 7.5 do 8 sati spavanja, s tim što se ne preporučuje ni kraće ni duže vreme spavanja od predloženog. Smatra se da duže ali i kraće spavanje nepovoljno utiču na opšte zd...