Konjunktivitis je upala vežnjače (konjunktive) tj. sluzokože koja oblaže unutrašnju stranu kapaka i pruža se preko beonjače do rožnjače. Kada dođe do zapaljenje i infekcije, konjunktiva ima crvenkastu boju i luči sekret zbog koga se ponekad ujutru trpavice budu zalepljene. Konjunktivitis je najčešća bolest očiju i s obzirom na težinu varira od blage upale sa suzenjem do jake upale koja može dovesti i do ozbiljnih komplikacija.
Konjunktiva je u stalnom kontaktu sa spoljašnjom sredinom i zato je izložena mikroorganizmima i drugim oblicima iritacije. Suze stalno ispiraju površinu oka i sadrže enzime i antitela koja sprečavaju razvoj bakterijske infekcije i na taj način štite površinu oka.
Postoje različiti uzroci konjunktivitisa. Najčešći su bakterijske i virusne infekcije, ali su česti i hlamidijalni konjunktivitisi. Virusni oblici konjunktivitisa su izrazito zarazni i mogu se vrlo brzo proširiti među decom, ili zaposlenima u istoj prostoriji, katkad uzrokujući lokalne epidemije. Ostali uzroci su alergije (alergijski konjunktivitis), izloženost hemikalijama, iritacija prašinom, dimom ili vetrom. Konjunktivitis može takođe pratiti običnu prehladu i osipe, posebno kod dece.
Osobe koje nose kontaktna sočiva su posebno sklone infekcijama očiju naročito ukoliko dugo nose sočiva ili ih neadekvatno održavaju.
Konjunktivitisi mogu biti
U kliničkoj slici se najčešće javljaju: Hiperemija (crvenilo konjunktive), pojačano suzenje, pojačana sekrecija (često su trepavice slepljene nakon buđenja), iritacija (bockanje, pečenje, svrab) oka i očnih kapaka.
Kod nekih virusnih konjunktivitisa može se imati osećaj stranog tela u oku, jak otok konjunktive i pojačano suzenje, kao i preosetljivost na svetlost.
Kod alergijskog konjunktivitisa postoji obostrano crvenilo očiju, suzenje, osećaj peska u očima i izražen svrab. Većina osoba ima i propratni rinitis tj. curenje nosa.
Kod zapaljenja bilo koje vrste vežnjača stvara više sekreta Taj sekret može da bude serozan, sluzav, fibrinozan, gnojav i lako sukrvičav. Sekret može da bude veoma obilan i da se sliva preko rožnjače, ometajući vid. U toku noći se sasuši na rubovima kapaka, slepi ih, te kapci mogu da se otvore tek posle ispiranja sasušenog sekreta.
Dijagnoza se postavlja se na osnovu anamneze, kliničkog pregleda i brisa konjunktive.
Lečenje konjunktivitisa zavisi od uzročnika.
Alergijski konjunktivitis leči se antialergijskim kapima ili može nestati sam po sebi kad se ukloni uzročni alergen. Kao sasvim blaga sredstva mogu se primeniti specijalni rastvori antiseptika, veštačke suze ili fiziološki rastvor.
Antibiotici, obično kapi za oči, primenjuju se u lečenju bakterijskog konjunktivitisa.
Virusni će se konjunktivitis povući sam po sebi obično unutar nedelju dana a na osnovi pregleda se daje simptomatska lokalna terapija da bi olakšali tegobe pacijentu. Nekada virusni konjunctivitis može imati tešku klinčku sliku i davati izražene tegobe kod pacijenta (jak otok, crvenilo, suzenje i grebanje pa čak i formiranje beličastih naslaga na konjunktivi- pseudomembrane), ali uz redovno praćenje i terapiju, skoro nikada ne daje teške komplikacije.