Peronijeva bolest - Peyronie's disease

Koliko je česta Peronijeva bolest?

Procenjeno je da se Peronijeva bolest može javiti u oko 1% do 23%  muške populacije od 40 do 70 godina. Bolest je retka kod mlađih ljudi ali postoje slučajevi kada se javlja i u 30-im godinama. Procenat je možda i veći s obzirom na to da se jedan deo pacijenata ne javi lekaru .  

Interesantno je da se poslednjih godina povećao broj pacijenata obolelih od Peonijeve bolesti. Ovo se pripisuje revoluciji oralnih lekova u zadnjih deset godina za tretman erektilne disfunkcije (viagra, cialis, levitra, itd.). Sa velikim brojem ljudi koji su rešili svoje probleme sa erektilnom disfunkcijom, pojavio se i veliki broj pacijenata obolelih od Peronijeve bolesti koji bi inače prošli nedijagnostifikovani. Procena je da će lečenje erektilne disfunkcije u budućnosti biti još uspešnije te stoga treba očekivati i porast broja obolelih od Peronijeve bolesti.

Peronijeva bolest može ozbiljno uticati na kvalitet života. Studija je pokazala da više od 75% obolelih od Peronijeve bolesti pati od stresa usled svog stanja. Nažalost, mnoge muškarce obolele od Peronijeve bolesti je sramota da se jave lekaru i biraju da tiho pate radije nego da se obrate za pomoć.


Operativno lečenje

Neoperativni tretmani, kao što su lekovi, kreme i steroidne inekcije nisu dali dobre rezultate u lečenju, pogotovo ukoliko je reč o ozbiljnoj deformaciji.

Hirurški tretman je neophodan u većini slučajeva. Preoperativni pregled vaskularizacije penisa i eventualne erektilne disfunkcije je neophodan. Postoje tri vrste operacija:

  • procedura produžavanja tunike albuginee,
  • procedure sa penilnom protezom,
  • procedura skraćivanja tunike albuginee.

U prvoj opciji se raseca kraća strana krivine tunike albuginee i na to mesto se ubacuje graft. Ukoliko postoji erektilna disfunkcija indikovano je kombinovati ovu tehniku sa nekom vrstom penilne proteze. Biranje tehnike zavisi od eventualnog postojanja erektilne disfunkcije i kompleksnosti slučaja. Kod pacijenata sa očuvanom erekcijom i manjom krivinom dovoljno je uraditi plikaciju. Ukoliko je došlo i do sužavanja (fenomen „peščanog sata“) treba pristupiti graftingu. Cilj procedure je da se dobije potpuno prav i produžen penis. Koristeći tačne geometrijske principe uz kreiranje i dizajniranje odgovarajućeg grafta dolazi se do precizne korekcije deformiteta.


Šta očekivati posle zahvata?

Pacijent dolazi u bolnicu na dan operacije i biva otpušten na kućno lečenje isti dan ili sutradan. Nakon zahvata se oko penisa nosi specijalni koban (kompresivni) zavoj. Prvo previjanje i kontrola su nakon 4 dana kada se skida zavoj, konci se sami istope nakon 7 do 10 dana. Suzdržavanje od seksualnih aktivnosti je 4 do 6 nedelja. Može se raditi kancelarijski posao već nakon 3 dana. U nekim slučajevima je indikovana upotreba vakum aparata od prvog do trećeg meseca posle operacije.

Poslednji blog postovi

Gluten i zdravlje: Razlika između celijakije i intolerancije na gluten
13.12.2024.

Gluten i zdravlje: Razlika između celijakije i intolerancije na gluten

Dr Nataša Dragutinović, dečiji gastroenterolog, piše za naš novi blogPšenica je jedna od najrasprostranjenijih žitarica, prisutna u ljudsk...
DIJABETES I CELIJAČNA BOLEST
20.11.2024.

DIJABETES I CELIJAČNA BOLEST

Dr Nataša Dragutinović, dečiji gastroenterolog, piše za naš novi blogDijabetes tip 1 i celija...
Deca i sport: Kako podstaći zdrav rast i razvoj
18.11.2024.

Deca i sport: Kako podstaći zdrav rast i razvoj

Brojne su studije koje ukazuju na trend smanjivanja broja dece koja se bave sportom. Tako je jedno istraživanje sprovedeno u Australiji pokazalo da se u periodu od 1985. do 2003. godine broj dece uzrasta od 5 do 14 godina koja tre...
Metabolički sindrom i Dijabetes Tip 2
18.11.2024.

Metabolički sindrom i Dijabetes Tip 2

Povodom Svetskog dana dijabetesa koji se obeležava 14. novembra, za naš novi blog piše dr sc. med. Marija Kostić-Vučićević, specijalista pedijatrije.
Skrivena opasnost u svakom domaćinstvu – Dugmaste baterije
07.11.2024.

Skrivena opasnost u svakom domaćinstvu – Dugmaste baterije

Dr Nataša Dragutinović, dečiji gastroenterolog, piše za naš novi blog
Vitamin D
24.10.2024.

Vitamin D

Vitamin D, poznat kao “vitamin Sunca” je otkriven još početkom dvadesetog veka. Tada su lekari i hemičari razjasnili ulogu sunčeve svetlosti i identifikovali vitamin D, uvidevši njegov značaj u tretmanu r...