Od dijabetesa u Srbiji oboleva jedno dete na 2.500–3.000 dece. Od tipa 1 godišnje oboli oko 150 devojčica i dečaka uzrasta do 14 godina, dok je broj obolelih od tipa 2 mnogo veći. Zbog porasta dijabetesa kod dece trebalo bi da obratite pažnju ako dete više jede, a mršavi, često mokri i žedno je.
Dijabetes je najčešća endokrina bolest u detinjstvu. Hronična je bolest i javlja se kad organizam ili ne proizvodi hormon pankreasa insulin ili ga ne koristi kako treba. Insulin kontroliše nivo šećera ili glukoze u krvi i količinu šećera koji se apsorbuje u ćelijama. Kako mozak koristi isključivo glukozu, neophodno je da se nivo šećera održava na zadovoljavajućem minimumu.
Uzroci nastanka dijabetesa tipa 1 mogu biti genetski, ali češće nastaje usled autoimunog oštećenja pankreasnih beta-ćelija kod virusnih infekcija, pa se insulin ili smanjeno luči ili se uopšte ne luči. Javlja se kod beba starih samo nekoliko meseci, kod dece školskog uzrasta koja nisu imala nikakav stres, niti su se loše hranila i uglavnom su iz porodica u kojima nema obolelih od dijabetesa.
Dijabetes tip 2, koji predstavlja jedan od vodećih zdravstvenih problema 21. veka, genetska je bolest, čijem nastanku doprinose gojaznost, stres i nepravilna ishrana. Kod ovog tipa lučenje insulina je veliko, pa se javlja rezistencija na insulin.
Najčešće su simptomi dijabetesa tip 1 kod dece prisutni od dve do šest nedelja. Roditelji treba odmah da se obrate lekaru ako dete:
Dijabetes melitus tip 1 javlja se najčešće u ranom detinjstvu i mladosti i često je praćen ketoacidozom, ozbiljnom komplikacijom šećerne bolesti s kojom se suočavaju osobe čije telo ostaje bez insulina. Ova komplikacija je opasna po život, a praćena je povraćanjem, bolovima u stomaku, otežanim disanjem, malaksalošću i poremećajem svesti.
Ukoliko smatra da je neophodno zbog postavljanja dijagnoze, dečji endokrinolog će odrediti koje testove treba da uradi dete i detaljno obrazloži roditeljima deteta kako se izvodi svaki test.
Prvo se radi standardna jutarnja analiza određivanja nivoa glukoze u krvi.
Do 6,1 mmol/l posle gladovanja je normalna vrednost kod dece, a do 7,8 mmol/l je normalna vrednost glukoze u krvi kod dece dva sata posle obroka. Ako rezultat testa pokaže veću vrednost, lekar specijalista upućuje na:
Kod dijabetesa tip 1 jedini pravi lek je insulin ili u dve doze dnevno ili u četiri doze – tri pred doručak, ručak i večeru i jedna večernja doza. Kako bi se nivo insulina održavao na zadovoljavajućem nivou, preporučuje se da se najmanje jednom nedeljno rade dnevni glikemijski profil u određenim vremenskim tačkama – neposredno posle buđenja kad je stomak prazan, pre obroka, 2 sata nakon obroka, pre spavanja i oko 3 sata noću. Na osnovu merenja koriguje se doza insulina.
Insulin se ubrizgava potkožno, najčešće pomoću insulinskog PEN-a. Koriste se različite vrste insulina, kao i njihove kombinacije, a terapiju određuje dečji endokrinolog u zavisnosti od uzrasta, fizičke aktivnosti deteta i mnogih drugih faktora.
Autor: Dr Tomislav Ćuk, dečji endokrinolog