Dijabetes kod dece

Kada treba posumnjati da dete ima dijabetes

Od dijabetesa u Srbiji oboleva jedno dete na 2.500–3.000 dece. Od tipa 1 godišnje oboli oko 150 devojčica i dečaka uzrasta do 14 godina, dok je broj obolelih od tipa 2 mnogo veći. Zbog porasta dijabetesa kod dece trebalo bi da obratite pažnju ako dete više jede, a mršavi, često mokri i žedno je.

Šta je dijabetes

Dijabetes je najčešća endokrina bolest u detinjstvu. Hronična je bolest i javlja se kad organizam ili ne proizvodi hormon pankreasa insulin ili ga ne koristi kako treba. Insulin kontroliše nivo šećera ili glukoze u krvi i količinu šećera koji se apsorbuje u ćelijama. Kako mozak koristi isključivo glukozu, neophodno je da se nivo šećera održava na zadovoljavajućem minimumu.

Tip 1 i 2

Uzroci nastanka dijabetesa tipa 1 mogu biti genetski, ali češće nastaje usled autoimunog oštećenja pankreasnih beta-ćelija kod virusnih infekcija, pa se insulin ili smanjeno luči ili se uopšte ne luči. Javlja se kod beba starih samo nekoliko meseci, kod dece školskog uzrasta koja nisu imala nikakav stres, niti su se loše hranila i uglavnom su iz porodica u kojima nema obolelih od dijabetesa.

Dijabetes tip 2, koji predstavlja jedan od vodećih zdravstvenih problema 21. veka, genetska je bolest, čijem nastanku doprinose gojaznost, stres i nepravilna ishrana. Kod ovog tipa lučenje insulina je veliko, pa se javlja rezistencija na insulin.

Simptomi

Najčešće su simptomi dijabetesa tip 1 kod dece prisutni od dve do šest nedelja. Roditelji treba odmah da se obrate lekaru ako dete: 

• počinje više da pije i da mokri
• ustaje noću da mokri
• apetit mu je pojačan, a kilogrami se smanjuju
• oseća umor, slabost, malaksalost, bolove u nogama
• menja ponašanje
• muti mu se vid.

Kada se javlja

Dijabetes melitus tip 1 javlja se najčešće u ranom detinjstvu i mladosti i često je praćen ketoacidozom, ozbiljnom komplikacijom šećerne bolesti s kojom se suočavaju osobe čije telo ostaje bez insulina. Ova komplikacija je opasna po život, a praćena je povraćanjem, bolovima u stomaku, otežanim disanjem, malaksalošću i poremećajem svesti.

Kako se otkriva

Ukoliko smatra da je neophodno zbog postavljanja dijagnoze, dečji endokrinolog će odrediti koje testove treba da uradi dete i detaljno obrazloži roditeljima deteta kako se izvodi svaki test.

Prvo se radi standardna jutarnja analiza određivanja nivoa glukoze u krvi.

Do 6,1 mmol/l posle gladovanja je normalna vrednost kod dece, a do 7,8 mmol/l je normalna vrednost glukoze u krvi kod dece dva sata posle obroka. Ako rezultat testa pokaže veću vrednost, lekar specijalista upućuje na:

• OGTT test za određivanje nivoa glikemije pri opterećenju glukozom; izvodi se posle noćnog gladovanja, uvek u bolnici, daje se glukoza i zatim se skupljaju uzorci krvi u intervalima 30, 60, 90 i 120 minuta.
• OGTT test sa insulinemijom za određivanje nivoa glikemije i insulinemije pri opterećenju glukozom; izvodi se posle noćnog gladovanja, uvek u bolnici; daje se glukoza i zatim se skupljaju uzorci krvi u intervalima 30, 60, 90 i 120 minuta.
• određivanje glikoliziranog hemoglobina HbA1c (nije siguran podatak ali je dobar pokazatelj efikasnosti terapije)
• CGMS glukoze tokom 24 h sedam dana

Kako se leči

Kod dijabetesa tip 1 jedini pravi lek je insulin ili u dve doze dnevno ili u četiri doze – tri pred doručak, ručak i večeru i jedna večernja doza. Kako bi se nivo insulina održavao na zadovoljavajućem nivou, preporučuje se da se najmanje jednom nedeljno rade dnevni glikemijski profil u određenim vremenskim tačkama – neposredno posle buđenja kad je stomak prazan, pre obroka, 2 sata nakon obroka, pre spavanja i oko 3 sata noću. Na osnovu merenja koriguje se doza insulina.

Insulin se ubrizgava potkožno, najčešće pomoću insulinskog PEN-a. Koriste se različite vrste insulina, kao i njihove kombinacije, a terapiju određuje dečji endokrinolog u zavisnosti od uzrasta, fizičke aktivnosti deteta i mnogih drugih faktora.

Šta roditelji treba da znaju

• Ako vaše dete ima dijabetes, zamolite lekara specijalistu koju mu je odredio dijagnozu da vam kaže kako da prepoznate simptome niskog i visokog nivoa glukoze u krvi i šta da radite u tim situacijama. O tome treba da informišete vaspitače u vrtiću ili učitelje u školi, kao i drugove vašeg deteta i njihove roditelje.
• Redovno kontrolišite detetu nivo glukoze u krvi i kad dete dovoljno poraste, što je oko devete godine, naučite ga da to radi samo i da samo sebi pravilno ubrizgava injekcije insulina.
• Ishrana i fizička aktivnost važni su za kontrolu dijabetesa. Trudite se da vaše dete jede namirnice koje imaju puno vlakana, kao što su integralne žitarice i povrće, kao i namirnica s nižim glikemijskim indeksom. Dete treba da bude fizički aktivno, s tim da se sa lekarem specijalistom konsultujete oko prilagođavanja doza insulina, posebno kad se započinje nova sportska aktivnost. Dijabetes tip 1 ne predstavlja prepreku profesionalnom bavljenju sportom.
• Od voća detetu ne bi trebalo da dajete grožđe, smokve, šljive i banane, iz upotrebe preskačite beli hleb i proizvode od belog brašna, kao i svinjetinu, a ograničite prženo, pohovano i grickalice. Najidealnija ishrana za decu obolelu od dijabetesa je mediteranska, koja je bogata složenim ugljenim hidratima iz voća, povrća i žitarica, zatim maslinovim uljem i omega-3 masnim kiselinama iz ribe. 

Autor: Dr Tomislav Ćuk, dečji endokrinolog