Gluten i zdravlje: Razlika između celijakije i intolerancije na gluten
Dr Nataša Dragutinović, dečiji gastroenterolog, piše za naš novi blog
Pšenica je jedna od najrasprostranjenijih žitarica, prisutna u ljudskoj ishrani već 10.000 godina. Proizvodi od celog zrna pšenice donose brojne koristi za zdravlje. Glavni sastojak zrna su ugljeni hidrati, među kojima dominira skrob, dok su vitamini i minerali najviše prisutni u omotu i klici. Dijetetska vlakna, posebno iz celog zrna, igraju ključnu ulogu u očuvanju zdravlja, smanjujući rizik od karcinoma kolona, kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i gojaznosti.
Gluten, protein prisutan u pšenici, raži i ječmu, ključan je za elastičnost i kvalitet pekarskih proizvoda, ali se koristi i u industriji hrane, lekovima i kozmetici. Iako sve više ljudi bez medicinskih indikacija prelazi na bezglutensku ishranu, nauka ukazuje da je ona neophodna samo za osobe sa celijakijom, alergijom na pšenicu ili ne-celijačnom osetljivošću na gluten. Za ove osobe jedini lek je bezglutenska ishrana.
Za bolje razumevanje razlika između celijakije i intolerancije na gluten, kao i njihovog uticaja na zdravlje, pitali smo našeg stručnjaka, dr Natašu Dragutinović, dečijeg gastroenterologa.
Šta je celijakija i kako se razlikuje od intolerancije na gluten?
Celijakija je doživotno, imunski posredovano oboljenje. Kod genetski predisponiranih osoba, gluten koji je unet hranom aktivira imuni sistem. Tako neadekvatno aktiviran imuni sistem prevashodno dovodi do oštećenja sluznice tankog creva, ali i bilo kog drugog organa u ljudskom telu. Celijakija nije retka. Procena je da 1 - 3% opšte populacije ima celijačnu bolest, zbog čega se svrstava u najčešće hronične bolesti digestivnog trakta.
Za razliku od celijakije, intolerancija na gluten, odnosno ne-celijačna gluten senzitivnost je stanje u kojem osoba oseća tegobe nakon konzumiranja hrane sa glutenom, ali svi nalazi u krvi su uredni i nema oštećenja sluznice tankog creva.
Koji su simptomi celijakije?
Simptomi celijakije su vrlo različiti. Neke osobe će imati izražene tegobe nakon uzimanja i najmanje količine glutena, dok će druge osobe imati vrlo blage tegobe kojima neće pridavati značaj. Neke osobe mogu biti asimptomatske, i njih najčešće dijagnostikujemo u sklopu skrininga.
Nejčešće tegobe vezane za digestivni trakt su mučnina, povraćanje, bolovi u trbuhu, hronična dijareja ili zatvor. Ali, pacijenti ne moraju imati tegobe vezane za digestivni trakt. Simptomi i znaci bolesti mogu biti vezani za bilo koji organ u našem telu. Pacijenti često opisuju da su se godinama osećali jako umorno, bez energije. Gubitak u telesnoj težini, odnosno nenapredovanje kod deteta treba odmah da pobudi sumnju na celijačnu bolest. Anemija, povišene transaminaze ili prisustvo još neke autoimunske bolesti iziskuje ispitivanje u pravcu celijakije. Sve je veći broj pacijenata kojima je dijagnostikovana celijakija u sklopu ispitivanja infertiliteta.
Kako se postavlja dijagnoza za celijakiju?
Ukoliko se sumnja da pacijent ima celijakiju, prvi korak u postavljanju dijagnoze je određivanje vrednosti specifičnih antitela u krvi. Dalji koraci će zavisiti od vrednosti antitela. Ukoliko su antitela izrazito povišena, više od 10 puta od normalnih vrednosti, dijagnoza celijačne bolesti se postavlja bez potrebe da se radi ezofagogastroduodenoskopija i biopsija sluznice tankog creva. Povišena antitela, ali u manjoj meri, iziskivaće da se uradi endoskopija sa biopsijom sluznice tankog creva. Na osnovu histopatološkog nalaza, i u korelaciji sa serološkim analizama postavlja se dijagnoza celijačne bolesti.
Po postavljanju dijagnoze celijačne bolesti neophodno je da se osoba doživotno pridržava dijete bez glutena. Dijeta podrazumeva da se iz ishrane isključe pšenica, raž i ječam. Ova dijeta je izuzetno zahtevna upravo zbog rasprostranjene upotrebe glutena u industriji hrane i moguće kontaminacije bezglutenske hrane glutenom.
Bezglutenska ishrana je ključna za osobe sa celijakijom i drugim oboljenjima izazvanim glutenom, ali nije opravdana za one koji nemaju medicinsku indikaciju. Bezglutensku dijetu ne treba shvatiti olako.
Studije su pokazale da osobe sa celijakijom unose manje vlakana, gvožđa i kalcijuma, a značajno više prostih šećera i masti. Zato je važno da ishrana osoba koje su na ovom režimu bude dobro izbalansirana i praćena od strane nutricioniste, kako bi se sprečili nutritivni deficiti. Trend prelaska na bezglutensku dijetu kod zdravih osoba često donosi više rizika nego koristi, upravo iz navedenih razloga.
Zbog brojnih pozitivnih efekata glutena na zdravlje, osobe koje nemaju celijakiju ne bi trebalo olako da se odlučuju na ovakvu dijetu. Međutim, ukoliko sumnjate na intoleranciju na gluten ili celijakiju, pravovremena dijagnoza je od presudnog značaja. Pregled možete zakazati pozivom na 060 309 1000, gde će se za vaše zdravlje pobrinuti naši vrhunski stručnjaci.
