Prim. dr sci.med. Slavko Janković, somnolog i epileptolog piše za naš blog
Šta je mesečarenje?
Mesečarenje ili somnambulismus je benigna parasomnija koja se odvija najčešće kod dece (oko 20%) uzrasta do 18 godina, u prvoj polovini spavanja (NREM stadijum). Sama parasomnija, kao ni bilo koja druga, nije opasna po život, ne utiče na pamćenje ili kogniciju kao ni na dužinu života. S druge strane, mesečarenje spada u grupu potencijalno opasnih oboljenja.
Oko 2000. godine su se postavila pitanja u vezi mesečarenja: 1) kako je moguće da neko spava i hoda? Ili, 2) kako je moguće da neko spava, hoda i obavlja manje ili više složene motorne radnje (počev od hodanja pa do upravljanja automobilom)? Ili, 3) kako je moguće da neko spava, hoda, obavlja motorne radnje a da se ničega ne seća. Posle ispitivanja na ljudima sa implantiranim dubokim elektrodama, kod kojih je „uhvaćena“ epizoda mesečarenja, došlo se do shvatanja da čovek ne spava celim već delom mozga. Prvi put je jedan vekovni stav koji kaže da „ceo mozak spava“, uzdrman shvatanjem da neki delovi mozga spavaju (odgovorni su za spavanje i razmišljanje na nivou mentacije), dok su drugi budni (odgovorni su za hodanje odnosno izvršavanje motornih zadataka). Time je Kartezijanska dogma koja pretpostavlja postojanje isključivog dualiteta (ili spavam ili sam budan) pala u vodu: postalo je moguće da u jednom istom momentu isti čovek bude i budan i da spava.
Tako su bolesnici koji mesečare, zbog svoje motorne sposobnosti a odsustva pune svesti, potencijalno opasni kako za sebe tako i za ljude oko sebe. Oni su u stanju da upravljaju mašinama, za seksualne ili kriminalne radnje, uključujući i suicid i homicid. Mesečare je teško probuditi, a decu gotovo nemoguće, tako da ovaj disocijativni fenomen predstavljaju fascinantan paradoks: postoji istovremena koegzistencija intenzivne endogene razbudjenosti i egzogene nerazbudljivosti kod istog čoveka u isto vreme. Obzirom da su mesečari fototaksični, najčešće se dešava da deca padnu sa visine ako žive na spratu, jer su se kretala ka svetlosti. Zabeleženi su i slučajevi zadesnog stradanja bolesnika, ali i homicida (o čemu je snimljen i film).
Kako kod mesečara smanjiti opasnost od samopovređivanja i povrede drugih?
Predlaže se poštovanje sledećih mera:
Obe vrste mera za lečenje (opšte i specifične) predstavljaju takozvani „higijensko-dijeteski pristup“ lečenju poremećaja spavaja uopšte. Svaka druga bolest spavanja zahteva medikamentni pristup lečenju.
Saobraćajne nesreće predstavljaju tek jedan (socijalni) aspekt-posledicu poremećaja spavanja. Nespavanje ili nesanica svakako dovode do posledica kako po bolesnika (brojni „prelasci na levu stranu kolovoza, bez jasnog uzroka, obično u jutarnjim satima“), tako i po okolinu (nedavno je poznati košarkaš zaspao za volanom i uleteo u gomilu ljudi).