Vaš vodič kroz čvoriće na štitnoj žlezdi: Kada je vreme za brigu?

Prim.dr sci.med. Magdalena Radović,specijalista radiologije, piše za naš najnoviji blog

Štitasta žlezda, mala ali moćna, igra ključnu ulogu u našem organizmu, regulišući metabolizam i mnoge druge važne funkcije. Nažalost, problemi sa štitastom žlezdom često se ne prepoznaju na vreme jer simptomi mogu biti suptilni ili nespecifični. Zato je redovan ultrazvučni pregled štitaste žlezde i mekih tkiva vrata od neprocenjive važnosti za svaku ženu.

U kojim sve slučajevima je neophodno uraditi ultrazvučni pregled štitaste žlezde i mekih tkiva vrata?

Ultrazvučni pregled vrata preporučuje se kao deo redovnog godišnjeg skrininga kod žena, posebno radi ranog otkrivanja potencijalnih problema sa štitastom žlezdom i drugim strukturama vrata. Iako normalni rezultati tiroidnih hormona ne isključuju prisustvo bolesti štitaste žlezde, ultrazvuk može pomoći u identifikaciji različitih stanja. Ovaj pregled je važan za otkrivanje uvećanja ili promena u predelu vrata, neobjašnjivih simptoma kao što su naglo mršavljenje ili dobijanje na težini, nejasna febrilna stanja, poteškoće pri govoru, disanju ili gutanju, te bol u grlu ili vratu. Takođe, preporučuje se ženama sa naslednom predispozicijom za bolesti štitaste žlezde, kao i onima sa povezanim kardiološkim problemima, poremećajima lipida u krvi, ili sumnjom na bolesti paraštitastih i pljuvačnih žlezda. Ultrazvuk može biti koristan i kao postoperativna kontrola, te pomoć pri izvođenju biopsije štitaste žlezde ili limfnih čvorova vrata. Preporučuje se da se ovaj pregled obavi na osnovu uputa lekara opšte prakse ili specijaliste.

Kakve podatke pruža ultrazvučni pregled?

Ultrazvukom sa kolor-dopler opcijom se ispituje morfologija štitaste žlezde, odnosno promene u veličini, strukturi, prokrvljenosti i eventualno postojanje nodusa (čvorova) u štitastoj žlezdi. 

Određuje se:

  • Položaj, simetrija, oblik i veličine štitaste žlezde
  • Veličina štitaste žlezde u 3 dimenzije (dužina,širina i debljina režnjeva i dijametar istmusa) ili njena zapremina (normalno je 10-15cm3)
  • Ehostruktura, koja može biti normalna za zdravo tkivo ili izmenjena (heterogena-sumnja na autoimuni tiroiditis)
  • Utvrđuje se postojanje nodusa (čvora) - jednog ili više. Određuje se njegova pozicija, veličina i detaljno opisuje (oblik, položaj, struktura).

Kada bi zdrava osoba trebalo da se podvrgne UZ pregledu štitaste žlezde i mekih tkiva vrata?

Ne postoji strogo određeno pravilo. Ultrazvučni pregled vrata i štitaste žlezde preporučuje se kada se pojave simptomi, bez obzira na starost. Kod asimptomatskih pacijenata, pregled se može raditi u okviru sistematskih pregleda, od 20. do 25. godine života, svake 1-2 godine. Ovaj pregled značajno povećava šanse za otkrivanje nodusa u štitastoj žlezdi, koji se često ne mogu opipati, ali se mogu detektovati ultrazvukom.

Šta su tiroidni nodusi (čvorovi)?

Tiroidni nodusi su čvrste formacije u tkivu štitaste žlezde koje se javljaju u 3-7% slučajeva pri palpaciji, dok učestalost raste na preko 50% kada se koristi ultrazvuk. Češći su kod žena i starijih osoba.

Da li je svaki nodus karcinom i koji su simptomi karcinoma štitaste žlezde?

 Na sreću, većina tiroidnih nodusa su benigni, dok je manje od 5% malignih. Broj slučajeva karcinoma štitaste žlezde je utrostručen u poslednje tri decenije, češći je kod žena i u dobi od 20 do 55 godina. Rano otkrivanje je ključno, jer petogodišnja stopa preživljavanja iznosi 98%. Karcinom štitaste žlezde je često asimptomatski u ranoj fazi, dok simptomi kao što su vidljiv otok u predelu žlezde, uvećani limfni čvorovi, poteškoće pri gutanju, govoru ili disanju, te bol u grlu ili vratu, ukazuju na uznapredovali stadijum bolesti. Ultrazvuk i TI-RADS klasifikacija pomažu u proceni verovatnoće maligniteta nodusa i određivanju daljeg tretmana.

Koji su nodusi sumnjivi na karcinom na ultrazvuku?

Na ultrazvuku, sumnjivi nodusi imaju karakteristike kao što su hipoehogena struktura, nepravilne konture, prisustvo intranodalnih mikrokalcifikacija i progresija u rastu. Prisustvo uvećanih i morfološki izmenjenih limfnih nodusa vrata takođe povećava sumnju na karcinom.

Koja je uloga ultrazvučne elastografije u evaluaciji nodusa štitaste žlezde?

lastografija je neinvazivna metoda koja procenjuje tvrdoću nodusa, pomažući u razlikovanju malignih od benignih promena. Maligni nodusi su tvrđi i prikazuju se kao plavi na kolornoj skali, dok su benigni dominantno zeleni. Metoda ima senzitivnost oko 90% i specifičnost oko 65%, što je čini korisnim dodatkom u predikciji karcinoma štitaste žlezde.

Šta je punkcija nodusa štitaste žlezde i kada se izvodi?

Punkciona biopsija nodusa štitaste žlezde (FNAB) je zlatni standard u razlikovanju malignih od benignih nodusa. Izvodi se kod nodusa sumnjivih na karcinom prema TI-RADS klasifikaciji i za aspiraciju benignih koloidnih nodusa. Materijal se mikroskopski analizira i klasifikuje po Bethesda sistemu. Iako nije savršena, metoda ima specifičnost do 90%.

Kako se izvodi FNAB štitaste žlezde?

FNAB je rutinska, bezbedna i minimalno invazivna procedura koja se izvodi u ambulantnim uslovima pod ultrazvučnom kontrolom. Pacijent leži sa zabačenom glavom, a koža se dezinfikuje i nanosi se lokalni anestetik. Tanka igla ulazi u nodus i aspirira materijal za analizu. Postupak traje 5-10 sekundi, ponavlja se 3-6 puta po nodusu, a uzorci se šalju citologu na analizu. Nakon punkcije, pacijent može odmah nastaviti sa svakodnevnim aktivnostima. Postupak izvodi specijalista radiolog, endokrinolog ili endokrini hirurg.

Savremeni protokol u dijagnostici i terapiji bolesti štitaste žlezde zahteva multidisciplinarni pristup i saradnju endokrinologa, radiologa, endokrinog hirurga, patologa, specijaliste nuklearne medicine i lekara opšte prakse. Cilj je pravovremeno otkrivanje i adekvatno lečenje bolesti štitaste žlezde, uz stalnu edukaciju i međusobnu saradnju lekara i pacijenata. Pacijenti treba redovno da obavljaju preventivne preglede, prate svoje zdravstveno stanje i komuniciraju sa lekarima kako bi dobili najbolju moguću negu i kvalitetan život.

Navedeni podaci su od značaja zbog određivanja nivoa sumnje na malignitet svakog nodusa.

Zakažite Vaš Pregled!

Ne čekajte da se pojave simptomi. Ultrazvučni pregled omogućava rano otkrivanje promena koje se ne mogu opipati, ali koje mogu značajno uticati na zdravlje. Bez obzira na to da li imate simptome ili ne, ovaj pregled može otkriti noduse i druge nepravilnosti, omogućavajući pravovremeno delovanje i adekvatno lečenje. Zajedno sa redovnim kontrolama, ultrazvuk je naš saveznik u očuvanju vašeg zdravlja.

Rano otkrivanje je ključno za zdravlje Vaše štitaste žlezde i mekih tkiva vrata. Učinite prvi korak ka preventivnoj zaštiti i mirnom duhu – zakažite Vaš ultrazvučni pregled već danas kod naše doktorke Magdalene Radović pozivom na broj 060 309 1000

ACIBADEM Bel Medic - mesto gde brinemo o vama i vašem zdravlju.

 

Prim.dr sci.med. Magdalena Radović

Poslednji blog postovi

Gluten i zdravlje: Razlika između celijakije i intolerancije na gluten
13.12.2024.

Gluten i zdravlje: Razlika između celijakije i intolerancije na gluten

Dr Nataša Dragutinović, dečiji gastroenterolog, piše za naš novi blogPšenica je jedna od najrasprostranjenijih žitarica, prisutna u ljudsk...
DIJABETES I CELIJAČNA BOLEST
20.11.2024.

DIJABETES I CELIJAČNA BOLEST

Dr Nataša Dragutinović, dečiji gastroenterolog, piše za naš novi blogDijabetes tip 1 i celija...
Deca i sport: Kako podstaći zdrav rast i razvoj
18.11.2024.

Deca i sport: Kako podstaći zdrav rast i razvoj

Brojne su studije koje ukazuju na trend smanjivanja broja dece koja se bave sportom. Tako je jedno istraživanje sprovedeno u Australiji pokazalo da se u periodu od 1985. do 2003. godine broj dece uzrasta od 5 do 14 godina koja tre...
Metabolički sindrom i Dijabetes Tip 2
18.11.2024.

Metabolički sindrom i Dijabetes Tip 2

Povodom Svetskog dana dijabetesa koji se obeležava 14. novembra, za naš novi blog piše dr sc. med. Marija Kostić-Vučićević, specijalista pedijatrije.
Skrivena opasnost u svakom domaćinstvu – Dugmaste baterije
07.11.2024.

Skrivena opasnost u svakom domaćinstvu – Dugmaste baterije

Dr Nataša Dragutinović, dečiji gastroenterolog, piše za naš novi blog
Vitamin D
24.10.2024.

Vitamin D

Vitamin D, poznat kao “vitamin Sunca” je otkriven još početkom dvadesetog veka. Tada su lekari i hemičari razjasnili ulogu sunčeve svetlosti i identifikovali vitamin D, uvidevši njegov značaj u tretmanu r...