Vitamin D
Vitamin D, poznat kao “vitamin Sunca” je otkriven još početkom dvadesetog veka. Tada su lekari i hemičari razjasnili ulogu sunčeve svetlosti i identifikovali vitamin D, uvidevši njegov značaj u tretmanu rahitisa.
Godine 1928. nemački hemičar Adolf Windaus dobio je Nobelovu nagradu za svoj rad na polju istraživanja sterola i otkriću strukture vitamina D3.
Ergokalciferol (D2) se nalazi u biljkama (npr. pečurke), dok se holekalciferol (D3) nalazi u namirnicama životinjskog porekla (losos, tuna, žitarice..) i nastaje delovanjem sunčevih zraka na našu kožu.
Vitamin D ima esencijalnu ulogu u homeostazi kalcijuma (Ca) i fosfora (P) i omogućava normalan rast, mineralizaciju i remodelovanje kostiju.
Ćelije imunskog sistema (B limfociti, T limfociti, antigen prezentujuće ćelije) imaju receptore za vitamin D i sposobne su da sintetišu aktivne metabolite vitamina D. Zato on ima bitnu ulogu u normalnom funkcionisanju imunskog sistema.
Sve je više epidemioloških dokaza i studija koji povezuju nedostatak vitamina D i autoimunskih bolesti, uključujući[1] multiplu sklerozu (MS), reumatoidni artritis (RA), dijabetes melitus (DM), inflamatornu bolest creva i sistemski eritematozni lupus (SLE).
Povezan je i sa hormonalnom funkcijom organizma, a njegov nedostatak se sve više dovodi u vezu i sa depresijom, nekim vrstama kancera, pa čak i srčanim oboljenjima i hipertenzijom.
Nedostatatak vitamina D kod dece može dovesti do rahitisa, koji se najčešće prezentuje deformitetom skeleta (zakrivljene noge, deformiteti lobanje i grudnog koša itd) i niskim rastom. Na sreću, rahitis danas retko viđamo, upravo zbog prevencije koja se sprovodi.
Pored rahitisa, nedostatak vitamina D kod dece može dovesti do zastoja u rastu i razvoju, tetaničnih grčeva, kardiomiopatije i lošeg razvoja zuba.
S obzirom na mali broj namirnica koje sadrži vitamin D, svakako bi najlakši izvor vitamina D bilo delovanje sunčevih zraka na našu kožu. Smatra se da bi približno 5 - 30 minuta izlaganja suncu, posebno između 10 i 16 časova, dnevno ili najmanje dva puta nedeljno, na licu, rukama, rukama i nogama i bez kreme za sunčanje bilo dovoljno za optimalnu sintezu vitamina D.
Nažalost, kada uzmemo u obzir štetnost UV zračenja, sve veću naseljenost u gradovima sa visokim nivoom aerozagađenja, kao i načinom života sa dugotrajnim boravkom u zatvorenom prostoru jasno nam je da to često nije dovoljno da bi se zadovoljile dnevne potrebe.
Takođe, po preporukama AAP (Američka asocijacija pedijatara) kao i EAP (Evropska akademija pedijatara) bebe mlađe od 6 meseci ne treba izlagati sunčevim zracima već ih zaštititi odećom, kapicama i nanošenjem zaštitnog faktora na delove kože izložene suncu.
Zbog svega ovoga, roditelji su često zbunjeni kada i koliko vitamina D treba da daju deci.
Postoje jasne preporuke pedijatara za primenu suplemenata vitamina D3 kod zdrave dece.
U najranijem uzrastu, od 8. dana života svim bebama, bilo da su dojene ili da se hrane adaptiranom mlečnom formulom potrebno je davati 400 i.j. (10mcg) dnevno.
Kod beba koje dnevno popiju 1l i više adaptirane mlečne formule nije potrebna suplementacija, jer unesu dovoljno putem formule. Vremenom, kako prelaze na čvrstu hranu i smanjuju dnevni unos adaptirane mlečne formule, savetuje se ponovo uvođenje vitamina D.
Nakon prvog rođendana deci je potrebno 10mcg odnosno 600 i.j. dnevno.
Preporučene dnevne doze vitamina D po uzrastima:
Postoje neka minimalna odstupanja od ovih smernica. Na primer, Naučni savetodavni komitet za ishranu Ujedinjenog kraljevstva preporučuje unos od 10 mcg (400 IU) dnevno za pojedince od 4 godine i više. Takođe na poslednjem kongresu Američkog endokrinološkog društva, istaknuta je prednost svakodnevne suplementacije u odnosu na povremene bolus doze većih količina vitamina D.
Svakako sva profesionalna udruženja su stava da je suplementacija vitaminom D potrebna, pogotovo u dečijem uzrastu, adolescenciji, trudnoći, dojenju, kod starije populacije preko 70 godina kao i kod ljudi sa faktorima rizika za određenja oboljenja, posebno autoimunska.
Ove preporuke se pretežno odnose na zdravu populaciju, dok se kod dece i odraslih sa određenim oboljenjima i stanjima, kao što su osteomalacija/osteoporoza, neki tipovi kancera, dijabetes tip II, gojaznost, depresija, multipla skleroza, kardiovaskularna oboljenja kao i druga oboljenja povezana sa slabijom apsorpcijom masti i vitamina D, primenjuju veće dozirane od strane lekara prema potrebama svakog pacijenta posebno.
Autor: dr Višnja Janković, specijalista pedijatrije
